У више региона Русије, пре свега у Новосибирској области, Алтајском крају и Пензенској области, трају протести због масовног одузимања и уништавања домаће стоке. Власти ове мере правдају наводним избијањем заразних болести, попут беснила и пастерелозе, али многи мештани и фармери тврде да се све спроводи без јасних доказа, без показивања документације и уз употребу силе.
Највећи отпор забележен је у селима Новосибирске области, где су мештани излазили на путеве како би спречили пролаз ветеринарских служби и технике за уништавање животиња. На снимцима који круже интернетом чују се очајнички повици људи који говоре да ће радије „горети заједно са својим кравама“ него их предати. За многе породице стока није само имовина, већ једини извор хране и прихода.
Према сведочењима мештана, ветеринарске екипе често долазе уз полицију, па чак и људе у заштитним оделима, а животиње се некад успављују или одвозе чак и када власника нема код куће. Људи тврде да им се не показују резултати анализа нити решења на основу којих се спроводи уништавање. Посебно огорчење изазива то што се, по речима локалног становништва, мере најстроже примењују према приватним домаћинствима, док се велика пољопривредна газдинства углавном задржавају на карантину.
Један од најпотреснијих примера је случај фармерке Светлане Панине из Новосибирске области, која тврди да су јој, док није била код куће, ветеринарске службе успавале и спалиле читав сточни фонд — око сто крава, стотине оваца, па чак и камиле. По њеним речима, породица је практично остала без свега.
Напетости су довеле и до хапшења. У селу Новопичугово 11. марта приведена су двојица мушкараца који су покушали да зауставе возила намењена уклањању стоке. Међу њима је био и једини сеоски фармацеут Максим Виљ, који је потом осуђен на два дана притвора због непослушности полицији и наводног организовања незаконитог окупљања. Док је био у притвору, село је остало без јединог фармацеута.
Додатна питања изазива и сама званична аргументација. Критичари указују да се код пастерелозе, према ветеринарским правилима, животиње по правилу изолују и лече, а не аутоматски уништавају. Због тога међу фармерима расте сумња да се иза масовног покоља крије нешто више од борбе против заразе. Уверљиво званично објашњење за сада није дато, док се становници погођених региона спремају за нове протесте.