После вишегодишњег прогона у Русији, Алексеј Москалев и његова ћерка Маша стигли су у Париз захваљујући хуманитарним визама које им је издала Француска. За породицу чије је име постало симбол репресије над противницима рата против Украјине, овај одлазак значи много више од обичног пресељења: први пут после дугог времена добили су прилику да живе без сталног страха од полиције, нових оптужби и притиска власти.
Прича Москалевих привукла је пажњу још 2022. године, када је Маша, тада ученица шестог разреда, на часу нацртала антиратни цртеж са порукама „Не рату” и „Слава Украјини”. После пријаве из школе, руске власти нису се зауставиле само на притиску на дете. Против њеног оца Алексеја покренут је поступак због „дискредитације војске”, а касније је осуђен на две године колоније. Маша је у међувремену одвојена од оца, најпре смештена у прихватни центар, а потом поверена мајци са којом раније није живела.
По изласку из затвора Алексеј је успео да се поново споји са ћерком и заједно су се преселили у Јерменију. Али ни тада њихов прогон није престао. Према његовим речима, руске власти покушавале су да сазнају где се налазе, интересовале су се за Машин број телефона и нову адресу, а додатни ризик представљао је и њен Телеграм канал са антиратним објавама. Постојала је стварна бојазан да би и против ње могао бити покренут поступак због „дискредитације војске”.
Москалев је најпре покушао да добије хуманитарну визу Немачке, али без успеха. Како је испричао за DW, после месеци чекања породица је почетком 2026. одлучила да се обрати Француској. Одговор је стигао брзо: крајем јануара поднели су захтев, 25. фебруара позвани су у француску амбасаду у Јерменији, 10. марта добили су визу, а већ 11. марта отпутовали за Париз.
У интервјуу по доласку Алексеј је рекао да до последњег тренутка није био сигуран да ће успети да напусте трећу земљу у којој су више од годину дана чекали решење. Посебно га је бринула могућност да се репресија прелије и на Машу. Француска им је зато постала не само уточиште, већ и можда последња шанса да почну испочетка.
Пред њима су сада нови изазови: прилагођавање, школовање, учење језика и покушај да се после свега врате нормалном животу. Маша, која се више од годину дана школовала углавном самостално и на даљину, каже да јој недостају школа, вршњаци и свакодневица. У Паризу би то коначно могло поново да постане могуће.
