Русија све дубље тоне у демографску кризу коју власти покушавају да прикажу као природну последицу деведесетих. Такво објашњење звучи згодно за Кремљ, јер одговорност пребацује на прошлост. Данашњи пад наталитета, међутим, има јасну политичку позадину: рат против Украјине, мобилизацију, масовну емиграцију, економску несигурност и губитак вере у будућност.
Владимир Путин је годинама представљао демографију као један од главних државних приоритета. Држава је уложила огромне суме у програм материнског капитала, власти су стално говориле о породици, деци и „традиционалним вредностима“, а наталитет је требало да буде доказ обнове Русије. Резултат је поражавајући. Раст стопе рађања заустављен је око 2015. године, а после 2022. пад се нагло убрзао. Русија се вратила на ниво с почетка 2000-их, период који су и саме власти раније описивале као историјско дно.
Новац није довољан када људи не виде нормалан живот пред собом. Породице не одлучују о деци само на основу државне исплате. Оне гледају да ли ће дете одрастати у земљи која има мир, сигурност, посао, отворене границе и предвидљив живот. У данашњој Русији све чешће виде рат, репресију, мобилизацију, изолацију и државу која од грађана тражи послушност, ћутање и спремност на жртву.
Зато је одлазак младих људи постао један од најтежих демографских удараца. Од 2014. почео је спорији талас емиграције, а после инвазије на Украјину 2022. тај процес се нагло убрзао. Одлазили су управо људи у годинама када најчешће заснивају породице: млади стручњаци, студенти, ИТ радници, предузетници, образовани урбани слој. Међу њима је много мушкараца који су отишли и због страха од мобилизације.
Рат истовремено директно празни најважнију старосну групу: мушкарце од 20 до 40 година. Једни гину на фронту, други се враћају рањени, трећи беже из земље, четврти остају у сталном страху од позива у војску. То су људи који су требало да раде, стварају породице, плаћају порезе, подижу децу и носе економију. Уместо тога, држава их троши као војни ресурс.
Посебно много говори чињеница да су руске власти престале да јавно објављују кључне демографске податке. Када држава сакрива статистику о рађању и смртности, то значи да се боји сопствених бројки. Демографија је једно од најискренијих огледала друштва. У Русији оно данас показује страх, исцрпљеност и бекство.
Путинов рат неће оставити последице само на Украјину. Он разара и саму Русију: њене породице, њено тржиште рада, њене регионе и њену будућност. Празна породилишта, изгубљени млади мушкарци и одлазак читавих генерација постаће једна од најдубљих цена ове политике.
