Русија је привремено остала без око 40 одсто капацитета за извоз нафте, јавља Reuters, позивајући се на тржишне податке и изворе међу трговцима. Реч је о око два милиона барела дневно који тренутно не могу нормално да буду испоручени у иностранство због комбинације украјинских напада, проблема са танкерима такозване руске „флоте у сенци” и ранијих оштећења инфраструктуре.
Према тој процени, реч је о најозбиљнијем поремећају у руским испорукама нафте у савременој историји. Ситуација је за Москву тим неповољнија јер се одвија у тренутку када су цене нафте на светском тржишту високе и прелазе 100 долара за барел.
Кључни удар задат је на Балтичком мору. Након напада украјинских дронова 23. и 25. марта, дошло је до прекида отпреме нафте из две од најважнијих руских извозних лука, Приморска и Уст-Луге. Истовремено, извоз преко Новоросијска на Црном мору одвија се испод планираног нивоа. Додатни проблем представља и нафтовод „Дружба”, преко ког је транзит обустављен још у јануару, након оштећења изазваних руским ударима на Украјину.
Reuters наводи и да европске земље све чешће задржавају руске танкере из „флоте у сенци”, што додатно ремети извоз. Само због тих задржавања поремећене су испоруке из Мурманска у обиму од око 300 хиљада барела дневно.
У исто време, Украјина наставља да гађа и саму руску нафтну инфраструктуру. У ноћи између 25. и 26. марта дронови су напали Лењинградску област, а локалне власти пријавиле су оштећења у индустријској зони у Киршком округу. Иако званичници нису навели који је објекат погођен, локални извори и Telegram канали тврде да је мета био „Киришинефтеоргсинтез” („KINEF”), једна од највећих руских рафинерија.
Та рафинерија, у власништву „Сургутњефтјегаза”, заузима друго место у Русији по обиму прераде и може да преради до 20 милиона тона нафте годишње. Већ је била мета украјинских напада 2024. и 2025. године, а после једног од претходних удара била је принуђена да привремено заустави рад кључне јединице.
Иако Русија и даље без већих застоја испоручује нафту Кини, Белорусији и преко пројеката „Сахалин-1” и „Сахалин-2”, Reutersова процена показује да су украјински удари и проблеми у логистици озбиљно погодили један од најважнијих извора прихода руске државе. Иако је рат против Ирана погурао цену нафте навише, губици које Русија трпи због украјинских напада у великој мери поништавају корист од тог раста цена.
