Росстат (руска државна служба за статистику) тврди да сиромаштво у Русији наставља да опада. Прошле године број људи са приходима испод границе сиромаштва први пут је пао испод 10 милиона — на 9,8 милиона. Њихов удео у становништву, према званичним подацима, смањен је са 7,1% на 6,7%.
Али сама та статистика почива на граници сиромаштва која делује апсурдно ниско: 16.903 рубље месечно (око 180 евра), односно 202,8 хиљада рубаља годишње (око 2.165 евра). Росстат тај праг и даље рачуна на основу животног минимума из четвртог квартала 2020. године, који затим само индексира према инфлацији, иако је инфлација за сиромашније слојеве становништва по правилу виша од просечне. Због тога званична методологија вероватно потцењује стварне размере сиромаштва.
Па ипак, чак и ако се прихвати тако оборен критеријум, остаје тешко занемарљива чињеница: новац који је Русија прошле године директно потрошила на рат вишеструко премашује укупне приходе свих људи који по тој рачуници живе испод границе сиромаштва.
Крајем прошле године министар одбране Андреј Белоусов рекао је на седници колегијума Министарства одбране да су расходи министарства износили 7,3% БДП-а. Од тога је, по његовим речима, 2,2% БДП-а било „непосредно неповезано са вођењем борбених дејстава”, што значи да је део војног буџета „непосредно повезан са специјалном војном операцијом” износио 5,1% БДП-а.
Росстат процењује да је руски БДП прошле године износио 213,5 билиона рубаља (око 2,28 билиона евра). То значи да је непосредно на рат отишло 10,9 билиона рубаља (око 116,3 милијарде евра).
Насупрот томе, укупни приходи свих 9,8 милиона људи који према Росстатовој рачуници живе испод границе сиромаштва износе мање од 2 билиона рубаља (мање од око 21,3 милијарде евра). Другим речима, било би довољно мање од петине новца који је прошле године директно отишао на рат да се сви они, макар формално, подигну изнад званичног прага сиромаштва.
