Rusija sve dublje tone u demografsku krizu koju vlasti pokušavaju da prikažu kao prirodnu posledicu devedesetih. Takvo objašnjenje zvuči zgodno za Kremlj, jer odgovornost prebacuje na prošlost. Današnji pad nataliteta, međutim, ima jasnu političku pozadinu: rat protiv Ukrajine, mobilizaciju, masovnu emigraciju, ekonomsku nesigurnost i gubitak vere u budućnost.
Vladimir Putin je godinama predstavljao demografiju kao jedan od glavnih državnih prioriteta. Država je uložila ogromne sume u program materinskog kapitala, vlasti su stalno govorile o porodici, deci i „tradicionalnim vrednostima“, a natalitet je trebalo da bude dokaz obnove Rusije. Rezultat je porazan. Rast stope rađanja zaustavljen je oko 2015. godine, a posle 2022. pad se naglo ubrzao. Rusija se vratila na nivo s početka 2000-ih, period koji su i same vlasti ranije opisivale kao istorijsko dno.
Novac nije dovoljan kada ljudi ne vide normalan život pred sobom. Porodice ne odlučuju o deci samo na osnovu državne isplate. One gledaju da li će dete odrastati u zemlji koja ima mir, sigurnost, posao, otvorene granice i predvidljiv život. U današnjoj Rusiji sve češće vide rat, represiju, mobilizaciju, izolaciju i državu koja od građana traži poslušnost, ćutanje i spremnost na žrtvu.
Zato je odlazak mladih ljudi postao jedan od najtežih demografskih udaraca. Od 2014. počeo je sporiji talas emigracije, a posle invazije na Ukrajinu 2022. taj proces se naglo ubrzao. Odlazili su upravo ljudi u godinama kada najčešće zasnivaju porodice: mladi stručnjaci, studenti, IT radnici, preduzetnici, obrazovani urbani sloj. Među njima je mnogo muškaraca koji su otišli i zbog straha od mobilizacije.
Rat istovremeno direktno prazni najvažniju starosnu grupu: muškarce od 20 do 40 godina. Jedni ginu na frontu, drugi se vraćaju ranjeni, treći beže iz zemlje, četvrti ostaju u stalnom strahu od poziva u vojsku. To su ljudi koji su trebalo da rade, stvaraju porodice, plaćaju poreze, podižu decu i nose ekonomiju. Umesto toga, država ih troši kao vojni resurs.
Posebno mnogo govori činjenica da su ruske vlasti prestale da javno objavljuju ključne demografske podatke. Kada država sakriva statistiku o rađanju i smrtnosti, to znači da se boji sopstvenih brojki. Demografija je jedno od najiskrenijih ogledala društva. U Rusiji ono danas pokazuje strah, iscrpljenost i bekstvo.
Putinov rat neće ostaviti posledice samo na Ukrajinu. On razara i samu Rusiju: njene porodice, njeno tržište rada, njene regione i njenu budućnost. Prazna porodilišta, izgubljeni mladi muškarci i odlazak čitavih generacija postaće jedna od najdubljih cena ove politike.
