Rusija je privremeno ostala bez oko 40 odsto kapaciteta za izvoz nafte, javlja Reuters, pozivajući se na tržišne podatke i izvore među trgovcima. Reč je o oko dva miliona barela dnevno koji trenutno ne mogu normalno da budu isporučeni u inostranstvo zbog kombinacije ukrajinskih napada, problema sa tankerima takozvane ruske „flote u senci” i ranijih oštećenja infrastrukture.
Prema toj proceni, reč je o najozbiljnijem poremećaju u ruskim isporukama nafte u savremenoj istoriji. Situacija je za Moskvu tim nepovoljnija jer se odvija u trenutku kada su cene nafte na svetskom tržištu visoke i prelaze 100 dolara za barel.
Ključni udar zadat je na Baltičkom moru. Nakon napada ukrajinskih dronova 23. i 25. marta, došlo je do prekida otpreme nafte iz dve od najvažnijih ruskih izvoznih luka, Primorska i Ust-Luge. Istovremeno, izvoz preko Novorosijska na Crnom moru odvija se ispod planiranog nivoa. Dodatni problem predstavlja i naftovod „Družba”, preko kog je tranzit obustavljen još u januaru, nakon oštećenja izazvanih ruskim udarima na Ukrajinu.
Reuters navodi i da evropske zemlje sve češće zadržavaju ruske tankere iz „flote u senci”, što dodatno remeti izvoz. Samo zbog tih zadržavanja poremećene su isporuke iz Murmanska u obimu od oko 300 hiljada barela dnevno.
U isto vreme, Ukrajina nastavlja da gađa i samu rusku naftnu infrastrukturu. U noći između 25. i 26. marta dronovi su napali Lenjingradsku oblast, a lokalne vlasti prijavile su oštećenja u industrijskoj zoni u Kirškom okrugu. Iako zvaničnici nisu naveli koji je objekat pogođen, lokalni izvori i Telegram kanali tvrde da je meta bio „Kirišinefteorgsintez” („KINEF”), jedna od najvećih ruskih rafinerija.
Ta rafinerija, u vlasništvu „Surgutnjeftjegaza”, zauzima drugo mesto u Rusiji po obimu prerade i može da preradi do 20 miliona tona nafte godišnje. Već je bila meta ukrajinskih napada 2024. i 2025. godine, a posle jednog od prethodnih udara bila je prinuđena da privremeno zaustavi rad ključne jedinice.
Iako Rusija i dalje bez većih zastoja isporučuje naftu Kini, Belorusiji i preko projekata „Sahalin-1” i „Sahalin-2”, Reutersova procena pokazuje da su ukrajinski udari i problemi u logistici ozbiljno pogodili jedan od najvažnijih izvora prihoda ruske države. Iako je rat protiv Irana pogurao cenu nafte naviše, gubici koje Rusija trpi zbog ukrajinskih napada u velikoj meri poništavaju korist od tog rasta cena.
