Rosstat (ruska državna statistička služba) tvrdi da siromaštvo u Rusiji nastavlja da opada. Prošle godine broj ljudi sa prihodima ispod granice siromaštva prvi put je pao ispod 10 miliona — na 9,8 miliona. Njihov udeo u stanovništvu, prema zvaničnim podacima, smanjen je sa 7,1% na 6,7%.
Ali sama ta statistika počiva na granici siromaštva koja izgleda apsurdno nisko: 16.903 rublje mesečno (oko 180 evra), odnosno 202,8 hiljada rubalja godišnje (oko 2.165 evra). Rosstat taj prag i dalje računa na osnovu životnog minimuma iz četvrtog kvartala 2020. godine, koji zatim samo indeksira prema inflaciji, iako je inflacija za siromašnije slojeve stanovništva po pravilu viša od prosečne. Zbog toga zvanična metodologija verovatno potcenjuje stvarne razmere siromaštva.
Pa ipak, čak i ako se prihvati tako oboren kriterijum, ostaje teško zanemarljiva činjenica: novac koji je Rusija prošle godine direktno potrošila na rat višestruko premašuje ukupne prihode svih ljudi koji po toj računici žive ispod granice siromaštva.
Krajem prošle godine ministar odbrane Andrej Belousov rekao je na sednici kolegijuma Ministarstva odbrane da su rashodi ministarstva iznosili 7,3% BDP-a. Od toga je, po njegovim rečima, 2,2% BDP-a bilo „neposredno nepovezano sa vođenjem borbenih dejstava”, što znači da je deo vojnog budžeta „neposredno povezan sa specijalnom vojnom operacijom” iznosio 5,1% BDP-a.
Rosstat procenjuje da je ruski BDP prošle godine iznosio 213,5 biliona rubalja (oko 2,28 biliona evra). To znači da je neposredno na rat otišlo 10,9 biliona rubalja (oko 116,3 milijarde evra).
Nasuprot tome, ukupni prihodi svih 9,8 miliona ljudi koji prema Rosstatovoj računici žive ispod granice siromaštva iznose manje od 2 biliona rubalja (manje od oko 21,3 milijarde evra). Drugim rečima, bilo bi dovoljno manje od petine novca koji je prošle godine direktno otišao na rat da se svi oni, makar formalno, podignu iznad zvaničnog praga siromaštva.
