Велики Бурлук, Харковска област – Руски војни напад 7. априла 2026. довео је до потпуног уништења историјског имања Донцов-Захаржевских, архитектонског споменика из 19. века који је преживео нека од најмрачнијих раздобља европске историје, али није издржао савремену руску агресију против Украјине.
О уништењу је известио начелник Купјанске рајонске војне администрације Андриј Канашевич, који је навео да је имање потпуно разорено након гранатирања насеља Велики Бурлук. Према његовим речима, након директног поготка избио је пожар на територији историјског комплекса, који је на крају уништио зграду.
„Архитектонски споменик из 19. века, имање Донцов-Захаржевских, чија је изградња завршена око 1835. године, које је преживело бурно 20. столеће, два страшна светска рата и совјетски период са његовом мржњом према националном памћењу, уништено је 7. априла 2026. године“, изјавио је Канашевич.
Имање, које се налазило у насељу Велики Бурлук у Харковској области, било је један од важних архитектонских споменика локалног значаја. Уврштено је у регистар културних добара 1980. године и имало је статус заштићеног објекта. Зграда је изграђена у класицистичком стилу и представљала је значајан пример племићке архитектуре из прве половине 19. века.
Историјски гледано, имање је било повезано са једном граном слободске старешинске породице Донцов-Захаржевских, тачније са линијом Задонских. Иако су многи елементи комплекса – укључујући помоћне зграде и парк – временом нестали, главна зграда остала је очувана све до њеног уништења у недавном нападу.
Поред архитектонске вредности, имање је било познато и по наводној повезаности са једним од најзагонетнијих открића источноевропске историје. Према једној верзији, управо су тамо пронађене дрвене плочице са натписима које неки истраживачи повезују са такозваном „Велесовом књигом“, контроверзним историјским документом за који се претпоставља да припада старословенском наслеђу.
Уништење имања Донцов-Захаржевских представља симболичан и трагичан чин који илуструје шире размере уништавања културног наслеђа током руске инвазије на Украјину. Објекат који је преживео оба светска рата, политичке репресије и идеолошке покушаје брисања националног памћења током совјетског периода, није преживео реалност савременог рата.
Напад на Велики Бурлук није био изолован инцидент. Истог дана руске снаге извеле су више напада у различитим регионима Украјине. Током ноћи 7. априла ударним дроновима нападнута су складишта прехрамбене компаније у Павлограду у Дњепропетровској области, што је већ трећи напад на исто предузеће од почетка године.
Касније тог јутра дрон је погодио цивилни аутобус у Никопољу, такође у Дњепропетровској области, током јутарње гужве када су људи путовали на посао. У нападу су погинуле четири особе, док је још шеснаест задобило повреде различите тежине.
Додатни напади били су усмерени на цивилне и административне објекте. У граду Прилуки у Чернихивској области погођена је зграда градске управе која се налази на прометној раскрсници у центру града. Такође, беспилотна летелица погодила је зграду пореске управе у пограничном граду Новгород-Сиверски.
Ови напади наглашавају наставак систематских руских удара на војне и цивилне циљеве, што често доводи до цивилних жртава и уништења кључне инфраструктуре и културног наслеђа.
Уништење имања Донцов-Захаржевских стога не представља само губитак архитектонског споменика, већ и симболичан ударац историјском памћењу и културном идентитету Украјине. У контексту рата који траје већ годинама, овакви догађаји додатно потврђују размере штете која се наноси не само људима, већ и историјском наслеђу земље.
