Ново истраживање руског истраживачког портала The Insider, независног медија руских новинара у егзилу, отворило је досад најдетаљнији увид у Центар 795 — нову, изузетно тајновиту руску структуру повезану са диверзијама, отмицама и политичким убиствима у иностранству. У средишту приче је случај једног од његових оперативаца, који је, према наводима тог медија, пао због грешке која делује готово комично: зато што је са својим српским „сарадником“ комуницирао преко Гугл преводиоца.
Према истрази, руски оперативац Денис Алимов за поједине задатке у Европи наводно је користио мрежу људи са Балкана. Као његов кључни сарадник помиње се Дарко Ђуровић, Србин који живи у Сједињеним Државама и којег америчке власти у овом предмету третирају као наводног плаћеног убицу. Међу Алимовљевим контактима са српског говорног подручја помињу се и Давор Савичић и Дејан Берић, обојица познати по везама са врбовањем бораца за руску страну у рату против Украјине.
Проблем је био у томе што Алимов и Ђуровић нису имали заједнички језик за сигурну оперативну комуникацију. Уместо безбеднијег решења, посегнули су за Гугл преводиоцем. Тако су, према наводима The Insidera, поруке које су слали кроз шифроване апликације завршавале у читљивом облику на серверима америчке технолошке компаније, до којих су истражитељи касније могли да дођу по налогу суда. Управо ти трагови превода, према истом извору, постали су један од кључних елемената случаја против Алимова, који је сада у Колумбији и чека изручење Сједињеним Државама.
Иза те готово фарсичне епизоде, међутим, стоји много озбиљнија прича. The Insider тврди да је Алимов био део потпуно нове, изузетно затворене руске јединице познате као Центар 795, односно војне јединице 75127. Та структура је, према тим наводима, формирана после почетка свеобухватне инвазије на Украјину, када су руским службама биле потребне нове могућности за диверзије, отмице и ликвидације у иностранству.
За разлику од већ компромитованих оперативних мрежа, Центар 795 наводно је замишљен као „чиста“ и потпуно аутономна алтернатива — нека врста војске унутар војске, директно везане за врх Генералштаба. У његов састав, тврди истрага, нису ушли само људи из војне обавештајне службе, већ и кадар из најелитније антитерористичке јединице ФСБ-а, познате као „Алфа“. На челу центра наводно се налази Денис Фисенко, бивши припадник те јединице.
Посебно је занимљиво то што је, према објављеним подацима, центар наводно био смештен на територији повезаној са „Калашњиковом“ и „Ростехом“. Међу кључним покровитељима пројекта помињу се Сергеј Чемезов, дугогодишњи Путинов сарадник и шеф државног конгломерата „Ростех“, и Андреј Бокарев, милијардер близак властима и пословима повезаним са војном индустријом. По тој логици, прича о Центру 795 није само прича о тајној јединици, већ и о преплитању специјалних служби, државне војне индустрије и приватног капитала.
По опису из истраге, Центар 795 делује као хибрид између класичне државне службе за политичка убиства и нечега што по логици подсећа на институционализовану верзију Вагнера. Наводно располаже и људима за атентате и отмице, и јединицама за борбена дејства у Украјини. Помињу се и људи повезани са старијим мрежама које су раније довођене у везу са ликвидацијама у иностранству, што сугерише да можда није реч о потпуно новом почетку, већ о реорганизацији постојећих кадрова под новим кровом.
Сам случај Алимова даје конкретнији увид у начин рада центра. Према америчким тужиоцима и документима на које се истрага позива, једна од мета била је повезана са породицом Ахмеда Закајева, чеченског емигранта који живи у Великој Британији. Алимов је, наводно, Дарку Ђуровићу нудио око 1,5 милиона долара за сваку успешно „депортовану“ мету, док је за трећу особу помињана и сума до 10 милиона долара. Ако су ти наводи тачни, то довољно говори о важности коју су те мете имале.
Ако Алимов једног дана заврши у америчком затвору, није незамисливо ни да би могао постати предмет неке будуће размене за политичке затворенике, по моделу којим је Москва раније издејствовала повратак ФСБ-овског убице Вадима Красикова. За Ђуровића то, међутим, вероватно не важи: Кремљ по правилу штити своје професионалне оперативце, а не стране посреднике и помоћнике.
Случај Алимова, међутим, вероватно је само један део шире слике. Истрага сугерише да је Центар 795 од почетка изазивао тензије унутар руског безбедносног апарата, нарочито зато што је преузимао људе и послове од старијих структура. Таква ривалства су, по свему судећи, олакшала да информације о њему процуре у јавност и дођу до истраживача.
Али најважнија поента је следећа: Центар 795 јесте разоткривен, али није безопасан. Ако су објављени наводи тачни, Русија је паралелно са ратом у Украјини градила нову тајну службу за отмице и убиства у иностранству — и таква мрежа остаје опасна и када више није потпуно невидљива.
