Украјинска војска последњих месеци све очигледније мења начин употребе дронова на фронту. Уместо да се пре свега фокусира на уништавање руских јуришних група на самој линији борбе, тежиште се све више пребацује на руску позадину у дубини бојишта — на путеве, логистику, везе, противваздушну одбрану, места распоређивања посада дронова, складишта и средства за поправку технике.
Суштина нове логике је једноставна: није довољно наносити противнику велике губитке на првој линији ако он и даље може да доводи нове људе, муницију, гориво и дронове. Докле год руске јединице могу релативно безбедно да се крећу 10, 20 или 40 километара иза фронта, оне задржавају способност да обнављају нападе, чак и уз огромне губитке.
Управо ту Украјина сада покушава да направи прелом.
Досадашњи приступ често је давао упечатљиве тактичке резултате: руска пешадија је трпела тешке губитке, поједине зоне прилаза биле су под сталном ватром, а кретање на првој линији постајало је све опасније. Међутим, то само по себи није било довољно да заустави руско напредовање. Чак и када су губици били велики, руске снаге су успевале да се пробијају, гомилају људство у приобалним зонама фронта и настављају нападе уз подршку сопствених дронова и логистике.
Истовремено је и украјинска страна осећала последице руског притиска на дубину фронта. Дронови су све чешће угрожавали путеве снабдевања, а поједини градови у близини линије борбе долазили су у ситуацију да буду готово одсечени, иако формално нису били опкољени. Ако пут постоји само на мапи, али се њиме више не може безбедно проћи, одбрана таквог сектора постаје крајње нестабилна.
Нова украјинска стратегија полази од тога да се рат не одлучује само у рововима, већ и иза њих. Контрола дубине значи контролу кретања противника: његових транспорта, допреме горива и муниције, ротације јединица, рада извиђања, комуникација и дронских посада. Другим речима, циљ више није само да се униште они који су већ стигли до прве линије, него да се учини да до ње уопште не стигну.
Због тога украјински дронови сада све чешће гађају не пешадију као такву, већ систем који ту пешадију одржава у покрету. Мете су логистички чворови, возила за снабдевање, радионице и ремонтне екипе, положаји оператера руских беспилотних летелица, комуникациона средства, артиљерија и минобацачи, као и противваздушна одбрана. Посебно је значајно то што удари све чешће погађају путеве и зоне кретања у појасу десетина километара иза линије контакта.
То мења сам карактер борбе. Ако су путеви према фронту стално под претњом, руске јединице спорије стижу на положаје, теже довлаче муницију и гориво, спорије ротирају људе, а напади губе ритам. У пракси то значи да и без великог померања линије фронта противник може да изгуби способност за интензивне јурише.
Према доступним показатељима, први ефекти таквог приступа већ се виде на неким правцима, где је темпо руских напада ослабио. Није реч о потпуном заустављању фронта, али јесте о промени која одбрани даје драгоцено време: да утврди положаје, реорганизује логистику и припреми противмере.
Важан део ове промене јесте и технолошка прилагодба. Украјина све више користи дронове већег домета, укључујући летелице авионског типа, као и системе који могу да делују на већој удаљености уз мању рањивост на електронско ометање. Поред тога, шири се употреба дронова на нестандардним фреквенцијама, што противничку електронску борбу чини мање ефикасном док се не прилагоди. Посебну улогу имају и системи који омогућавају стабилну везу и на већим даљинама, као и дронови на оптичком влакну, који су отпорни на класично ометање.
Још један важан елемент нове украјинске логике јесте систематско гађање руске противваздушне одбране. У савременом рату ниједна озбиљна операција не може се дугорочно градити без потискивања или уништавања непријатељске ПВО. Украјина све очигледније покушава да управо то ради: да отвара пролазе за сопствене ударе, разара радаре и лансере и тиме ствара услове за још дубље и слободније деловање својих беспилотних система.
Промена се не односи само на одбрану, већ и на напад. У новом приступу, пре покушаја пробоја прво се дроновима „обрађује“ простор у дубини: неутралишу се руски дронови, везе, логистика и управљање на уском сектору, а тек потом наступају покретне групе и јединице за учвршћивање заузетих положаја. То је покушај да се класична идеја припреме бојишта прилагоди рату у којем авијација не може слободно да делује, па њену улогу делом преузимају ројеви дронова.
Наравно, остаје отворено питање колико ће овај ефекат трајати. Руска војска је и раније успевала да се временом прилагоди новим претњама, мада често са великим закашњењем и уз високу цену. Зато ће много зависити од тога да ли Украјина може брзо да прошири ову праксу, одржи темпо производње, обезбеди довољно обучених посада и настави да добија финансијску и техничку подршку партнера.
Али правац промене је јасан. Украјина покушава да рат дроновима извуче из ровова и пренесе га на читав простор иза фронта. Циљ више није само да се противник крваво зауставља на првој линији, већ да му се одузме слобода кретања, разбије логистика и поремети читав систем довођења снага у борбу.
Ако тај приступ заиста заживи у пуном обиму, последице могу бити много веће од још једног тактичког успеха: могао би да се промени сам ритам рата.
