Наталија Дзјадзулија је годинама била запослена на Белоруском државном универзитету за културу и уметност (BSUCA), централној државној институцији са око 6.000 студената, где се образују будући уметници и културни радници.
Међутим, њена каријера на универзитету завршила се судским процесом пред Градским судом у Минску, где је осуђена за „подстицање мржње“ и „помагање екстремистичким активностима“. У белоруској правосудној пракси овакви правни термини често прикривају прогон сваког облика неслагања или сарадње са независним изворима информација.
У позадини њене осуде налази се случај „Беларуски Хајун“ (белоруски славуј), познат интернет пројекат који је настао 2022. године на почетку руске инвазије на Украјину. Његова сврха била је праћење кретања руских и белоруских војних снага, ослањајући се на информације које су анонимно слали обични грађани.
Безбедносни пропуст унутар пројекта био је кобан за Наталију и многе друге. Током хапшења једне активисткиње, безбедносне снаге су на њеном телефону пронашле трајну везу ка дигиталном алату (боту) преко којег су људи слали информације Хајуну. Истражитељи су тако успели да продру у систем и дођу до идентификационих података свих који су икада ступили у контакт са пројектом.
Суд је Наталији Дзјадзулији изрекао казну познату као „кућна хемија“, специфичан белоруски облик казне који подразумева строги кућни притвор уз обавезан рад. Осuђена живи код куће и иде на посао, али је под сталним полицијским надзором, има строга ограничења кретања и не сме да напушта дом ван одређених сати. Тачно трајање казне још није објављено, а случај поново потврђује колико високу цену белоруски интелектуалци плаћају за било какву повезаност са опозиционим активностима.
