2025. година најкрвавија година за цивиле

2025. година постала је најсмртоноснија за цивилно становништво током рата у Украјини после 2022, наводи се у извештају истраживача Conflict Intelligence Team (CIT).
Према подацима волонтерског тима CIT, са обе стране линије фронта погинуло је најмање 2.919 цивила (међу њима 96 деце), док је још 17.775 људи рањено (укључујући 1.000 деце).
Укупан број жртава износио је 20.694. У поређењу са 2024. годином, број погинулих порастао је за 12%, а број рањених за више од 25%.
Чак 79% свих погинулих и рањених забележено је на територијама под контролом Украјине. У 2025. години CIT је тамо регистровао 2.348 погинулих и 13.952 рањених.
На територијама Украјине под контролом Русије забележено је 298 погинулих и 1.751 рањени, док је у самој Русији погинуло 273 људи, а 2.072 су рањена.
Укупан број жртава на територијама Украјине које је заузела руска војска и у Русији 2025. године смањен је за 6% у односу на 2024, док је на територијама под контролом Кијева, напротив, порастао за 35%.
Међу најсмртоноснијим нападима 2025. године CIT издваја руске ракетне ударе на украјинске градове – Тернопољ, Суми, Криви Рог, Кијев и Дњепар.
Посебно се наводи напад 4. априла на дечје игралиште у Кривом Рогу: погинуло је 20 људи, међу њима деветоро деце, а још 74 цивила, укључујући 11 деце, задобило је повреде. Тим подсећа да је руско Министарство одбране тада саопштило да је погођено „место одржавања састанка са командантима јединица и западним инструкторима у једном од градских ресторана“. Међутим, снимци надзорних камера из оближњег ресторана, према подацима CIT, показали су да у тренутку удара тамо није било никаквог састанка.
Дана 13. априла балистичким ракетама нападнути су Суми. Погинуло је 35 људи, укључујући двоје малолетних, док је 129 цивила рањено, међу њима 17 деце. Руско Министарство одбране тврдило је да је мета била церемонија доделе награда војницима у једној од зграда локалног универзитета. CIT наводи да је церемонија заиста одржана, али да ниједан од присутних војника није страдао јер су се налазили у склоништу. У извештају се додаје да су у оба случаја коришћене ракете са бојевом главом са готовим фрагментима, чија је детонација ефикасна против незаштићених циљева.
Најсмртоноснијим нападом CIT сматра масовни ваздушни удар на Тернопољ ујутру 19. новембра. Након што су две крстареће ракете Х-101 погодиле две стамбене зграде, у једној је избио велики пожар, док је у другој дошло до урушавања међуспратних конструкција. У пожару и под рушевинама погинуло је 38 људи, међу њима осморо деце. Троје цивила и даље се води као нестало, а још 92 особе су повређене, укључујући 18 деце.
Међу нападима са највећим укупним бројем жртава наводи се и удар крстарећим ракетама на Дњепар 24. јуна: погинула је 21 особа, а 319 је рањено, при чему је једна ракета пала у близини путничког воза.
Регионално посматрано, на територијама под контролом Кијева највише погинулих, према подацима CIT, забележено је у Доњецкој области (756), где се воде најжешће борбе, док по броју рањених предњачи Херсонска област (2.903), где од 2022. нема значајних промена на линији фронта.
CIT указује да, упркос опсежној ротацији руских јединица 2025. године, број жртава у Херсонској области наставља да расте. То, како се наводи, показује да „кампања терора“ против цивила није „ексцес појединаца“, већ је одобрена најмање на нивоу команде групације „Дњепар“.
На територијама које је заузела руска војска највећи број жртава бележи се у Доњецкој и Херсонској области.
У Русији је, према прорачунима CIT, најтежа ситуација и даље у Белгородској области. Током 2025. тамо су погинуле 134 особе, а 1.202 су рањене. Следе Курска област (61 погинули и 327 рањених) и Брјанска област (24 погинула и 181 рањени). „Као и у Херсонској области, у ова три региона практично нема борбених дејстава. Упркос томе, цивили постају жртве напада, претежно уз употребу дронова малог домета – FPV камиказа и бацања експлозива са беспилотних летелица типа Mavic“, наводи се у извештају.
CIT посебно истиче да су намерни напади на цивиле, без обзира на страну, тежак ратни злочин и да морају бити обустављени, а одговорни приведени правди.
Посебан закључак односи се на улогу дронова. У 2025. години напади дроновима, према подацима CIT, довели су до смрти 1.376 људи и рањавања 10.089 – више него сви остали видови наоружања заједно. Број рањених услед напада беспилотним летелицама у односу на 2024. порастао је више од три пута, а број погинулих 2,85 пута.
Аутори извештаја наводе да су и Украјина и Русија током 2025. повећале производњу дронова.
„То се одразило и на број региона погођених нападима. Ако су 2024. године, поред три пограничне области Русије, жртве забележене у још 12 региона, 2025. тај број је порастао на 24. Укупан број погинулих у тим регионима износио је 47, а рањених 346“, наводи се у извештају.
CIT закључује да ширење високопрецизних средстава не смањује хуманитарну штету. Ако се трендови из 2025. – раст употребе дронова и наставак ваздушне кампање – наставе, број цивилних жртава у 2026. години са великом вероватноћом ће наставити да расте, без обзира на ситуацију на терену.
Према подацима Уједињених нација, до краја 2025. од почетка свеобухватног рата погинуло је скоро 15.000 цивила у Украјини, док је више од 40.000 рањено.
Према руским званичним изворима, од фебруара 2022. до почетка 2026. године у Русији је у ударима Оружаних снага Украјине погинуло око осам хиљада цивила, а више од 18 хиљада је рањено.
Стварни број жртава вероватно је знатно већи због ограниченог приступа окупираним територијама и непотврђених случајева.