CIT https://notes.citeam.org/strikes-2026

2025. godina postala je najsmrtonosnija za civilno stanovništvo tokom rata u Ukrajini posle 2022, navodi se u izveštaju istraživača Conflict Intelligence Team (CIT).
Prema podacima volonterskog tima CIT, sa obe strane linije fronta poginulo je najmanje 2.919 civila (među njima 96 dece), dok je još 17.775 ljudi ranjeno (uključujući 1.000 dece).
Ukupan broj žrtava iznosio je 20.694. U poređenju sa 2024. godinom, broj poginulih porastao je za 12%, a broj ranjenih za više od 25%.
Čak 79% svih poginulih i ranjenih zabeleženo je na teritorijama pod kontrolom Ukrajine. U 2025. godini CIT je tamo registrovao 2.348 poginulih i 13.952 ranjenih.
Na teritorijama Ukrajine pod kontrolom Rusije zabeleženo je 298 poginulih i 1.751 ranjeni, dok je u samoj Rusiji poginulo 273 ljudi, a 2.072 su ranjena.
Ukupan broj žrtava na teritorijama Ukrajine koje je zauzela ruska vojska i u Rusiji 2025. godine smanjen je za 6% u odnosu na 2024, dok je na teritorijama pod kontrolom Kijeva, naprotiv, porastao za 35%.
Među najsmrtonosnijim napadima 2025. godine CIT izdvaja ruske raketne udare na ukrajinske gradove – Ternopolj, Sumi, Krivi Rog, Kijev i Dnjepar.
Posebno se navodi napad 4. aprila na dečje igralište u Krivom Rogu: poginulo je 20 ljudi, među njima devetoro dece, a još 74 civila, uključujući 11 dece, zadobilo je povrede. Tim podseća da je rusko Ministarstvo odbrane tada saopštilo da je pogođeno „mesto održavanja sastanka sa komandantima jedinica i zapadnim instruktorima u jednom od gradskih restorana“. Međutim, snimci nadzornih kamera iz obližnjeg restorana, prema podacima CIT, pokazali su da u trenutku udara tamo nije bilo nikakvog sastanka.
Dana 13. aprila balističkim raketama napadnuti su Sumi. Poginulo je 35 ljudi, uključujući dvoje maloletnih, dok je 129 civila ranjeno, među njima 17 dece. Rusko Ministarstvo odbrane tvrdilo je da je meta bila ceremonija dodele nagrada vojnicima u jednoj od zgrada lokalnog univerziteta. CIT navodi da je ceremonija zaista održavana, ali da nijedan od prisutnih vojnika nije stradao jer su se nalazili u skloništu. U izveštaju se dodaje da su u oba slučaja korišćene rakete sa bojevom glavom sa gotovim fragmentima, čija je detonacija efikasna protiv nezaštićenih ciljeva.
Najsmrtonosnijim napadom CIT smatra masovni vazdušni udar na Ternopolj ujutru 19. novembra. Nakon što su dve krstareće rakete H-101 pogodile dve stambene zgrade, u jednoj je izbio veliki požar, dok je u drugoj došlo do urušavanja međuspratnih konstrukcija. U požaru i pod ruševinama poginulo je 38 ljudi, među njima osmoro dece. Troje civila i dalje se vodi kao nestalo, a još 92 osobe su povređene, uključujući 18 dece.
Među napadima sa najvećim ukupnim brojem žrtava navodi se i udar krstarećim raketama na Dnjepar 24. juna: poginula je 21 osoba, a 319 je ranjeno, pri čemu je jedna raketa pala u blizini putničkog voza.
Regionalno posmatrano, na teritorijama pod kontrolom Kijeva najviše poginulih, prema podacima CIT, zabeleženo je u Donjeckoj oblasti (756), gde se vode najžešće borbe, dok po broju ranjenih prednjači Hersonska oblast (2.903), gde od 2022. nema značajnih promena na liniji fronta.
CIT ukazuje da, uprkos opsežnoj rotaciji ruskih jedinica 2025. godine, broj žrtava u Hersonskoj oblasti nastavlja da raste. To, kako se navodi, pokazuje da „kampanja terora“ protiv civila nije „eksces pojedinaca“, već je odobrena najmanje na nivou komande grupacije „Dnjepar“.
Na teritorijama koje je zauzela ruska vojska najveći broj žrtava beleži se u Donjeckoj i Hersonskoj oblasti.
U Rusiji je, prema proračunima CIT, najteža situacija i dalje u Belgorodskoj oblasti. Tokom 2025. tamo su poginule 134 osobe, a 1.202 su ranjene. Slede Kurska oblast (61 poginuli i 327 ranjenih) i Brjanska oblast (24 poginula i 181 ranjeni). „Kao i u Hersonskoj oblasti, u ova tri regiona praktično nema borbenih dejstava. Uprkos tome, civili postaju žrtve napada, pretežno uz upotrebu dronova malog dometa – FPV kamikaza i bacanja eksploziva sa bespilotnih letelica tipa Mavic“, navodi se u izveštaju.
CIT posebno ističe da su namerni napadi na civile, bez obzira na stranu, težak ratni zločin i da moraju biti obustavljeni, a odgovorni privedeni pravdi.
Poseban zaključak odnosi se na ulogu dronova. U 2025. godini napadi dronovima, prema podacima CIT, doveli su do smrti 1.376 ljudi i ranjavanja 10.089 – više nego svi ostali vidovi naoružanja zajedno. Broj ranjenih usled napada bespilotnim letelicama u odnosu na 2024. porastao je više od tri puta, a broj poginulih 2,85 puta.
Autori izveštaja navode da su i Ukrajina i Rusija tokom 2025. povećale proizvodnju dronova.
„To se odrazilo i na broj regiona pogođenih napadima. Ako su 2024. godine, pored tri pogranične oblasti Rusije, žrtve zabeležene u još 12 regiona, 2025. taj broj je porastao na 24. Ukupan broj poginulih u tim regionima iznosio je 47, a ranjenih 346“, navodi se u izveštaju.
CIT zaključuje da širenje visokopreciznih sredstava ne smanjuje humanitarnu štetu. Ako se trendovi iz 2025. – rast upotrebe dronova i nastavak vazdušne kampanje – nastave, broj civilnih žrtava u 2026. godini sa velikom verovatnoćom će nastaviti da raste, bez obzira na situaciju na terenu.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, do kraja 2025. od početka sveobuhvatnog rata poginulo je skoro 15.000 civila u Ukrajini, dok je više od 40.000 ranjeno.
Prema ruskim zvaničnim izvorima, od februara 2022. do početka 2026. godine u Rusiji je u udarima Oružanih snaga Ukrajine poginulo oko osam hiljada civila, a više od 18 hiljada je ranjeno.
Stvarni broj žrtava verovatno je znatno veći zbog ograničenog pristupa okupiranim teritorijama i nepotvrđenih slučajeva.