Овај интервју „Зеркало“ је покушавало да добије скоро пуне четири године — од самог почетка руске инвазије на Украјину у пуном обиму. Дуго времена ништаније полазило за руком, али нисмо губили наду и настављали смо да подсећамо на себе и на то колико је Белорусима важно да чују мишљење о догађајима од лидера суседне земље. Делом захваљујући упорности, али вероватно још више захваљујућиразумевању украјинских власти да Лукашенков режим није исто што и народ, овајразговор се ипак догодио.
Председник Украјине Володимир Зеленски испричао је за „Зеркало“ када јепрестао да посматра Белорусе кроз „призму рата“ и схватио да је „потребно комуницирати“, да ли је спреман да помогне у ослобађању политичкихзатвореника и како види будућност наших земаља. Такође је поделио информацијео томе да ли га је заиста звао Николај Лукашенко и прокоментарисао зашто му је„забавно да разговара са Белорусима“.
Овај разговор вођен је на два језика: новинар „Зеркала“ говорио је белоруски, а Володимир Зеленски је одговарао на украјинском.
— Господине председниче, одмах након почетка рата покушавали смо да организујемо овај интервју. Вероватно на десетине различитих начина. И ево — после скоро четири године — коначно разговарамо. Зашто сте пристали баш сада?
— Прво, желим да кажем отворено: увек сам се са великим поштовањем односио премаБелорусији, према белоруском народу, више пута сам боравио у Белорусији. Али, искрено, након почетка рата... То није била само нека увреда. Стојимо на прагуразумевања тога да није само Русија започела рат, већ да Руска Федерација имасавезника — Белорусију. Хвала Богу што говоримо о Лукашенковом режиму, не говоримо о белоруском народу. Али, ипак, када ракете лете, Белоруси морају разуметида гину Украјинци, и за њих је Белорусија у том тренутку — савезник агресора, савезник Русије.
Зато, да вам искрено кажем, просто није било до интервјуа. То је све. Зато што сам фокусиран на рат и посматрам Белорусију кроз то како се о њој у том контексту говори, како сама Белорусија говори о себи, како о њој говори Русија. То су савезнедржаве, од којих једна дефинитивно ратује на нашој територији и својим људима убијанаше. А Белорусија говори како наводно „ми њих [Русе] не контролишемо“ и тако даље.
У неком тренутку схватиш да руску војску која се налази на вашој територијиБелорусија вероватно не контролише, али је не контролише само делимично. Зашто — сада ћу објаснити.
Сада видимо нови формат односа [између Белорусије и Руске Федерације], где Белорусија тачно зна шта се дешава на њеној територији. И више се не може рећи, каошто ми је Лукашенко говорио након почетка инвазије, да су ракете [ка Украјини] полетеле, али да оне „тамо одавно стоје, ми то не контролишемо, не контролишемолансирање“. Сада су се на територији Белорусије појавили репетитори за дронове, и сада та нова техника која се тамо појавила помаже руским „Шахедима“ да погађају наше људе, цивилно становништво и енергетику, јер се врши корекција захваљујући тимрепетиторима.
И следећи корак — припрема платформе за размештање [у Белорусији] „Орешника“ (ракетног комплекса и истоимене балистичке ракете средњег домета којом Русијаизводи ударе по Украјини. — *Прим. ред.*).
Све су то нови кораци, то нису старе акције које нису зависиле од Лукашенка, како је он о томе говорио. Сада то дефинитивно зависи од њега. Координација, репетитори, информације, корекција реактивних „Шахеда“ — све то дефинитивно зависи од локалне[белоруске] власти.
Зато се сада налазимо у тренутку када Белоруси морају разумети све ризике. Русија јеодувек желела да увуче Белорусију у овај рат, да се људи Белорусије, војска Белорусијебори против Украјинаца. Раније сте били увучени другим стварима. На пример, ваше фабрике — извините што кажем „ваше“, [мисли се на фабрике] Белорусије — производе артиљеријске гранате. И на самом почетку рата, након што ме је Лукашенко лагао да ништа не контролише, сва ваша [војна] складишта су извучена у Русију. Сваартиљерија је извучена у Руску Федерацију. Према нашим подацима — можда грешим — али Руси је требало све то да врате. Међутим, ништа нису вратили Белорусији, платили су новац, колико ми је познато. И што је најважније, ваша земља наставља да производи артиљерију за Русе. Дакле, то говори о томе да они [белоруске власти] учествују [у рату].
И ако се производња артиљерије још може објаснити речима: „Па, опростите, и Украјинци је купују у овој или оној земљи“. Да, али на територији других држава не стоје репетитори наших дронова који их воде [за нападе] на ове или оне територије. У најмању руку, изнад територије Белорусије сигурно ништа [наше] не лети. „Орешника“ усмереног према Белорусији на нашој територији нема, нити имамо друге ракете усмерене ка вама.
И пристао сам [на интервју], иако немам много [слободног] времена, зато што сматрам: Белорусија озбиљно ризикује. Лукашенко вас гура ка Путину. И сада то није само питање суверенитета Белорусије, већ питање безбедности. Јер вас користе. Код вас се налазе технологије, техника која прети Украјини, а данас и целој Европи. Целој Европи! Сматрам да су то високи ризици и Белоруси морају знати за то.
— Сматра ли Украјина те репетиторе и „Орешник“ легитимним војнимциљевима?
— Нећу рећи на који начин, али наши момци су се побринули да три-четири репетитора више не раде на територији Белорусије. Ми просто немамо другог излаза, иначе ће се наставити напади на нашу земљу. И са тог правца сада лети знатно мање, желим да вам кажем.
А „Орешник“ — по мом мишљењу, НАТО би требало да га посматра као легитимнициљ. Па, а ми ћемо посматрати, процењивати ту претњу.
Само кажем да Лукашенко прави велику грешку. Питање није само у „Орешнику“. Свивиде да од њега сада праве велики шоу. Још увек нису увезли [у Белорусију] цео тајкомплекс, већ само одговарајућа возила, а већ представљају све као да је [све већ тамо]. Плаше Европу. Али Лукашенко се узалуд тако игра, јер ће након ових корака, без сумње, више га и не питајући, Руси увести „Орешник“ на територију ваше државе.
Још једна прича — знам да они [Лукашенко и Путин] говоре о заједничким војнимвежбама на територији Белорусије. Видећемо колике ће оне у стварности бити. Када су последњи пут биле масовне, сећате се, почео је напад на територију Украјине (реч је о вежбама „Савезничка одлучност“ у фебруару 2022. године, са којих је почела инвазијапуних размера. — *Прим. ред.*). Зато је све то велики ризик за Украјину — то јесигурно. И, сматрам, велики ризик за Белорусе.
— На почетку рата пуних размера, 2022. године, са територије наше земље у Украјину су ишле руске трупе, полетали су авиони, лансиране су ракете. Па ипак, нисте гађали војне циљеве у Белорусији. Зашто?
— Лукашенко је, као одговор на моје речи да су они агресори и савезници [Русије] и да се увлаче у рат јер су са ваше територије летеле ракете и улазиле трупе, тврдио менипреко телефона да он није контролисао ту ситуацију и рекао: „Ако хоћеш, можеш нам одговорити, удари по Мозиру, по [тамошњој рафинерији нафте]“. Са својим тимом сам дискутовао о томе — сви су желели да одговоре. Али, по мом мишљењу, Путин је само то и чекао — да ми у том тренутку нанесемо ударе. Тада је јако желео да и са тог правцаБелоруси могу ући са својим трупама. Не кажемо да су тамо [у Оружаним снагамаБелорусије] биле велике снаге или могућности, али ипак. Морали бисмо мислити како да се бранимо и са те стране.
Руси су увлачили Белорусију в рат само из једног разлога. Када су нас притискали на истоку и тамо је била главна концентрација њихових трупа, желели су да развуку наше снаге [на линији фронта]. И једна од идеја је била да Белоруси неком живом силомпочну да улазе [на територију Украјине], да нас плаше. У том случају бисмо, без сумње, морали да реагујемо и пребацимо део трупа. И ослабили бисмо исток.
Сада он [Путин] просто користи ту територију. Па, а Лукашенко — не знам може ли се то назвати слепом улицом, јер он не контролише ништа или омогућава то. Њему се чини да му његова, рецимо то тако, нова фаза односа са Американцима даје неку врсту, знатевећ, неповредивости. Не.
Прво, он нема неповредивост у својој земљи, и народ мора разумети да га увлаче у рат. Друго: Американци раде оно што је њима потребно — извлаче одређене политичкезатворенике. Хвала Богу што су људи живи и што су на слободи. Не знам детаље о тимљудима, али сама чињеница да излазе из затвора је позитивна. Американци то раде. Под којим условима [комуницирају] са Лукашенком — искрено говорећи, нажалост, ако јето повезано искључиво са укидањем одређених санкција или намерама [да се оне укину] — па не може се просто тако опраштати, по мом мишљењу.
Али то су Лукашенкове фантазије да ће му помоћи ако настави да се увлачи у овај рат. Штавише, рат траје већ годинама и он је технолошки. Ми не користимо наше дроновепротив Белорусије, јер ми не ратујемо са вашом земљом — то ћу још једном подвући. Нисмо у првој години рата и није нам потребно да користимо нашу живу силу и наше војнике. Можемо са територије Кијева управљати многим стварима. И зато сматрам да он ипак треба да се „призове памети“ (у оригиналу: *„пријти до тјами“*), како се каже у Украјини, да се отрезни, да се не увлачи у рат. „Орешник“ је за нас ескалација ионакосложених односа са Белорусијом.
— Увели сте персоналне санкције против Александра Лукашенка, разговарали стеса политичким затвореницима који су протерани у Украјину, обратили сте се Белорусима и упозорили на увлачење наше земље у рат. Чак сте рекли да Лукашенков шпиц има више права него белоруски народ. Раније није било толике пажње према Белорусији — као ни званичног сусрета са Светланом Тихановском. Да ли то нисте чинили да не бисте провоцирали Лукашенка и прелазили одређене„црвене линије“?
— Сматрам да нас он сада провоцира [на те кораке]. Што се тиче санкција [против Лукашенка] — одавно су ми се обраћали Европљани који су уводили ограничења, многедруге земље. Ми смо, рецимо то тако, имали своје „црвене линије“ по том питању. Ми сада политичким корацима демонстрирамо наш однос према томе што се он увлачи у рат и помаже Путину. Али то су искључиво политички или економски кораци који се, узгред, не тичу финансија обичних Белоруса. Реч је искључиво о тој једној персони.
Али, ипак, он то мора разумети: ми пратимо ситуацију, обраћају нам се Европљани, наставићемо са одговарајућом политиком ако се Лукашенко не опамети и не заустави.
— Протекле јесени, коментаришући још једну изјаву Александра Лукашенка на рачун Украјине, рекли сте: „Он ће свакако платити за оно што је урадио, а то је — дозволио је напад са своје територије. Нико то неће заборавити“. Уводећиперсоналне санкције против белоруског политичара, у свом Телеграм каналу стенабројали облике подршке коју званични Минск пружа Русији у овом рату, и завршили објаву речима: „За то ће бити посебних последица“. Моје питање је — каквих?
— Санкциона политика је први корак, као што сам и рекао. Развијамо и радимо сада на правној основи за њен наставак. То се неће тицати само Лукашенка. Говоримо о његовом окружењу, о његовим синовима и тако даље. И још једна прича, као што сам рекао: пратићемо сву ту војну помоћ коју он даје [Русији].
Нисмо покретали питање Лукашенка са америчком страном јер смо видели да су Американци настројени да нађу комуникацију са њим, да дођу до резултатадипломатским путем. Сада ћемо се укључити у тај процес и разговараћемо са САД да не може бити тако, да он подржава руски режим — подржава га ратом, а не само геополитиком. Он помаже у убијању цивила. Имамо доказе, имамо све то на мапама, свеје забележено на видео-снимцима и тако даље: како су са територије Белорусије, захваљујући репетиторима, улазили „Шахеди“. То је злочин јер су помагали агресору — то је чињеница. Након тих удара гинули су цивили. Дакле, за нас је то злочин. И сада ћемо се бавити правном страном тих злочина.
— Да ли ће у Украјини бити покренут кривични поступак против Александра Лукашенка?
— То је питање за друге ресоре. За сада нећу о томе говорити, али сви одговарајућиоргани ће се бавити и тим правцем.
— Желим да се вратим на оно што сте говорили о преговорима Александра Лукашенка и САД. Да ли сте против тога?
— Не, нисам против преговора Америке са Лукашенком. Свакако не подржавамскидање санкција са њега. Не сматрам да је рат завршен. Санкције су уведене збогнелегитимних избора у Белорусији [2020. године]. Али то су питања земаља које су увеле санкције. Ми смо тада подржали сав цивилизован свет и народ Белорусије и нисмотада подржали Лукашенка — то је први разлог [зашто је скидање санкција погрешно].
А други разлог, који се тиче искључиво Украјине: уведене су санкције против Лукашенкове економије због тога што је саучесник у агресији на нашу земљу. Увек смобили врло пажљиви у УН, у геополитичком правцу. Када су се покретале ове или онерезолуције, обично нисмо говорили о агресији [од стране] Белорусије. Никада себи то нисмо дозвољавали јер сматрамо да, у реду: постоје питања [која се тичу] Лукашенка, постоје питања [која се тичу] Белорусије, постоје питања [која се тичу] белорускогнарода.
Неки Руси питају: „А у чему је разлика? Зашто смо ми у Русији криви што је Путин почео рат, а Белоруси нису?“ Зато што Лукашенко није почео рат. Рат је почео Путин. Лукашенко је саучесник. Али белоруских људи, званично белоруске војске, на територији Украјине нема. А војске Русије има. И зато су Руси који плаћају порезе и тиме подржавају војску, иду у њу по мобилизацији, директни злочинци. А Лукашенко јесаучесник — али за сада не и белоруски народ.
Зашто „за сада“? Зато што, понављам, Белорусе увлаче у овај рат. То се не смедозволити.
Зато [спроводим] и интензивне састанке и разговоре са представницима опозиционихснага, са новинарима. То нису сигнали, како год то Лукашенко тумачио, да Украјинажели да ратује са Белорусијом. Не, ми желимо да Белорусија не ратује против нас. Не меримо се ни снагама, ничим. Просто сматрамо да је то [била] велика грешка. Огромна страшна грешка — то је [оно што су урадили] Руси. И ово [улазак Белорусије] би такође била огромна страшна грешка. О томе говоримо.
Зато користим све канале да пренесем ову информацију Белорусима — мирнимљудима, спокојним људима.
— Крајем јануара, говорећи у Вилњусу, рекли сте: „Устанак Белоруса је требалода победи 2020. године — да оданде данас не би било претње. Европа и свет јетребало да подрже народ у устанку — и историја би била безбеднија“. Не мислители да би у случају победе протеста 2020. године Путин просто дошао са војском у Белорусију и урадио тачно исто што сада ради са Украјином?
— Не знам... Не могу вам рећи шта би било. Али не сме се дозволити давање сопственеслободе. То је све. А нарочито се не сме никоме дати право да продаје вашу слободу.
Гледајте, то је избор Белоруса. Ја сам само говорио о војном аспекту, јер сматрам да јето веома страшно, то је трагедија. Јер ми смо у рату, али га нисмо бирали. Просто јечовек дошао код нас и почео да нас убија. А сада том човеку понестаје снаге.
Десет хиљада Севернокорејаца се сада налази на територији Русије [за рат против Украјине]. Њему [Путину] недостаје људи. Не жели да мобилише Московљане и становнике Санкт Петербурга. Просто не жели. Углавном узима људе из села, сиромашне људе којих се нико неће ни сетити. То је оно што ради. Са другима се договара за новац.
И, сматрам да увлачи Белорусе. Увлачи — али то не значи да ће белоруски војници, официри, граничари данас доћи на нашу територију. Као што сам већ рекао, сада једругачији рат — може се увлачити технолошки. Он увлачи размештањем својихпомоћних техничких снага на вашој територији. [И зато] Лукашенко више не може да каже: „Нисам контролисао [ракете], то је овде стајало од раније, па је зато полетело“. Али таквих дронова као што су ови сада није било пре почетка рата, такви репетиторикаквима се служе нису постојали, никаквог „Орешника“ физички на територијиБелорусије није било. И он не може просто тако да се појави. О томе говорим. Извините што се оволико пута [понављам]. Знате, осећам ризик. Осећам га.
— У нашој земљи управо сада стотине, ако не и хиљаде Белоруса и Белорускињаналази се у затворима због помоћи Украјини: неко се борио на вашој страни, некоје вршио саботаже на железници, неко је пратио кретање руских трупа. Ради ли Кијев нешто да извуче те људе? Видите ли да постоји такав проблем?
— Видимо. Али желим да вам кажем: по мом мишљењу, пре свега Белоруси треба да раде нешто како би ослободили те људе. Не пребацујем одговарајуће кораке ни на кога, али око седам хиљада Украјинаца је сада у руским затворима. Не сматрам да се затвори у Руској Федерацији по било чему разликују од затвора у Белорусији. Сматрам да су то идентични режими са мржњом према људима. Једина разлика је у томе што у Белорусији седе Белоруси, а у Русији седе Украјинци. И они [Руси], мислим, поступајуокрутније према Украјинцима него према [тамошњим] политичким затвореницима којису држављани других земаља. Тако мислим јер видимо последице на телима наших ратних заробљеника, видимо њихове повреде, трагове мучења.
Није једноставно ослободити људе. О свему се мора договарати. Што се тичеЛукашенка — можемо се договарати са Американцима [о помоћи у ослобађању], спремни смо да помогнемо, и помагали смо. Када су САД водиле преговоре саЛукашенком око ослобађања [дела политичких затвореника], ми смо уступили нашу територију, дали транспорт, медицинску негу за оне белоруске затворенике који су сада пуштени (реч је о ослобођенима 13. децембра 2025. године. — *Прим. ред.*). Ми смо их преузимали на нашој територији. И спремни смо да то наставимо, пружаћемобелоруским затвореницима сваку помоћ која је у нашој моћи. Али извлачити људе из затвора је веома тешко.
Намерно сам навео пример са нашим грађанима-Украјинцима који су за мене каопредседника приоритет. Мислим да то разумете. И то је веома важно: увек се мора мењати неко за некога. Да би се ослобађали Белоруси, потребно је наћи за шта их мењати.
— Постоје Белоруси који су се борили на страни Русије и сада су у заробљеништвуу Украјини.
— Ми и мењамо ратне заробљенике за ратне заробљенике. Желим да вам наведем пример: обратило нам се неколико азијских земаља (мислим да разумете којих) — заробили смо њихове људе. Не могу да мењам њихове војнике за било какве војнике, колико год ме они молили. Њихове војнике који су ратовали и убијали Украјинце могу да мењам само за грађане Украјине који су у заробљеништву у Русији. Кинези могу преузети из Русије наше заробљенике, и ја ћу им предати Кинезе. Могу да мењам само за грађане Украјине.
Рећи ћу вам отворено: имали смо момке из Белорусије који су променилидржављанство, они су грађани Украјине — и према њима је исти однос као премаУкрајинцима који су рођени као Украјинци. Све који су грађани Украјине мењамо пре свега. Па, просто је веома велики број војника — преко 6 хиљада [у рускомзаробљеништву]. Мислим да то разумете.
— Рекли сте: „О свему се треба договарати“. Када би Белоруси који су у затворима због помоћи Украјини могли да изађу на слободу, али би за то било потребно разговарати са Лукашенком, да ли бисте то учинили?
— Прво, током рата сам разговарао са њим. О томе сам већ говорио: он ме је звао, желео је да разговарамо. Нисмо имали баш најпријатнији разговор, али ипак, то се десило. Друго: данас имамо могућност контакта на нивоу обавештајних служби и покретања одговарајућих питања. Та питања су покретана и заједно са Американцима. То је оно што сам рекао: учествовали смо у томе да белоруски политички затворенициизађу. Још једном подвлачим, наставићемо да радимо у том правцу.
— Сами сте подсетили на свој разговор са Лукашенком на почетку рата. Причалисте да вам се извињавао. Касније је белоруска пропаганда тврдила да никаквихизвињења није било, а да се сам разговор наводно десио искључиво збогемоционалне реакције његовог млађег сина, који је у телефону имао ваш личниконтакт. Како се заправо десио тај разговор и какву је улогу у њему имао НиколајЛукашенко?
— То је нека фантасмагорија, искрено речено. Прво: треба се сетити на који телефон јеон [Александар Лукашенко] звао — тешко да је на мој телефон. Али, ипак, разговараосам са њим. Друго: извињавао се и веома се плашио да ћемо ми нанети ударе [каоодговор]. И сам је рекао: „Па хајде, ударите по фабрици“, јер није знао шта можемо да урадимо. И мислим да је схватио да нас „нису докрајчили“ у првим сатима — нисудокрајчили наш народ, нису докрајчили нашу војску и нису докрајчили мене лично. И када је то схватио, почео је да тражи прилику да комуницира са мном. Он је тражио — ја нисам желео. Нисам одмах реаговао, нисам хтео да говорим, био сам страшно бесанна њега. Па и у принципу, такав нам је разговор и био.
А белоруска пропаганда је пропаганда. А ја имам сведоке тог разговора, и ако икадабуде потребно, мислим да ће се тај разговор моћи чак и прочитати.
— Писали смо саветнику вашег Кабинета Михаилу Подољаку и питали постоји ли снимак разговора, он је рекао: „Без коментара“.
— Код Подољака можда и постоји нешто, можда је он тамо нешто прислушкивао(смех).
— И Николај Лукашенко нема никакве везе са тим разговором?
— Не, не. О Кољи Лукашенку знам само да је он Коља Лукашенко. Ништа више о том момку не знам.
— Како је прошао ваш сусрет са Светланом Тихановском?
— Био је то добар сусрет. Али нам он уопште није први.
— Званично — први.
— Па, може се тако рећи, вероватно је у овом формату то био први разговор. Мада сам се срео са њом још, чини ми се, пре инвазије пуних размера. Имали смо такав сусрет на маргинама самита, да. Чини ми се да је то била Литванија. Па опростите, не сећам се. Али сигурно смо се више пута срели на различитим међународним платформама.
Али такав билатерални сусрет — званично је први. Добар сусрет, нормално смопоразговарали. Веома је забавно (у оригиналу: *„прикольно“*) разговарати саБелорусима — ја [у тим тренуцима] мислим како је Белорусима забавно да разговарајуса Украјинцима. Говоримо различитим језицима, али се потпуно разумемо. И то јевеома забавно. Заиста, то је супер.
На пример, када си тако раније разговарао са Русима... Имао сам причу на почеткусамита [у Нормандијском формату са Владимиром Путином, Ангелом Меркел и Емануелом Макроном] у децембру 2019. године. Сећам се, почињао је званични део: јасам говорио на украјинском, Путин на руском, Емануел на француском, а Меркел на немачком. Па кад су они говорили — све је било у реду. Али када бих ја почео на украјинском током свог званичног говора, цела руска делегација је цоктала [језиком] — знате, са тим звуком — [показујући] да им је непријатно што ја, ето, могу са њима да говорим на руском.
Иако се у принципу и са Русима може разговарати, јер сви треба да се разумемо и поштујемо. Али, видите, са Белорусима је веома, веома пријатно и веома једноставно. Нема проблема. Нула.
И тако смо разговарали и са Светланом. Сматрам да треба да јачамо контакте саБелорусијом. Са Светланом, са новинарима, као са вама данас. Хвала вам на овомразговору. По мом мишљењу, треба више да комуницирамо. Слажем се са њеном идејомда треба да постоји украјински специјални представник за Белорусију — да контактираса Светланом, са њеним људима, са другим Белорусима који се не налазе у земљи из разумљивих разлога. И зато сам јој рекао да ћу радити на томе. Одабраћемо човека, обећао сам јој.
— Каквом видите будућност Белорусије и Украјине?
— Сматрам да је најбоље — да буду државе чланице Европске уније. Не знам да ли ћебелоруски народ то подржати, али са тачке гледишта геополитике и независности, по мом мишљењу, то је исправно. Са тачке гледишта економије... Сигуран сам да су у Белорусији људи паметни. Просто мислим да антиевропска пропаганда која се води у вашој земљи дуги низ година своди све на једно — да ће бити ограничења у развојуБелорусије, у бизнису, да ће цене бити само високе, плате мале, да ћете битисиромашни. Али, по мом мишљењу, то је само пропаганда. [А боља будућност је] бити у Европској унији. Али то ће, без сумње, бити избор Белоруса.
Шта је још важно? То су чврсти односи две независне земље — Украјине и Белорусије. То се може развијати, сматрам, ако буде постојало руководство које ће дати слободу Белорусима, које ће поштовати независност Украјине. Ми ћемо, уверен сам, поштоватинезависност Белорусије. Мислим да је то најбоље што може бити. Мирни односи, кадапоштујемо суверенитет једни другима. И ракете не лете из једне земље у другу.
— Наставите, молим вас: Белоруси су...
— Сада је тешко. Веома тешко рећи. Опростите, али тако је. Рат. Рат... До рата су то били и пријатељи, и комшије, и такви као што смо ми... А сада испред свих тих речи стоји — рат. И зато постоје три тачке. Рат — то су те три тачке. И веома бих волео да се рат заврши и да се, вероватно, нешто промени у односима између наших земаља. Ипак белоруски народ није почео рат против Украјине. Мислим да је то најмудријиизбор и статус у којем Белорус и треба да остане.
