Рат у Украјини поново је показао своје најокрутније лице управо тамо где би људи требало да се осећају најсигурније – усред свакодневних активности. Док су становници Никопола 4. априла посећивали локалну пијацу, мирно поподне прекинуо је снажан напад руских дронова. Међу жртвама овог бесмисленог терора био је и 49-годишњи Руслан Билоцеркивски, чија је животна прича прекинута усред радног дана.
Руслан није био само број у ратној статистици; био је лице заједнице које ће колеге и комшије памтити по добру. Већи део свог радног века провео је у локалним предузећима, а последњих година радио је као возач у компанији „Днипровски“. Његови сарадници описују га као изузетно одговорног и вредног човека. Био је тип колеге који никада није одбијао помоћ и који је својом смиреношћу уливао поверење свима око себе.
Поред професионалног живота, Руслан је у слободно време био познат као велики заљубљеник у технику. Његова страст били су рачунари и електроника. У Никополу су га многи познавали као човека „златних руку“; са задовољством је поправљао уређаје и помагао комшијама и пријатељима да реше сложене техничке проблеме. За многе је био прва особа којој су се обраћали када би се покварио рачунар или телефон, при чему је своје знање увек делио са осмехом и без очекивања.
Напад на пијацу у Никополу у тренутку је уништио живот човека у најбољим годинама који је имао још много планова. За њим је остала сестра, која је у овом нападу изгубила најближег сродника. За породицу, пријатеље и колеге његова смрт не значи само губитак вољене особе, већ и ненадокнадиву празнину у срцима свих који су га познавали.
Трагична судбина Руслана Билоцеркивског подсећа да руска војска не бира само војне циљеве, већ уништава животе обичних људи – оних који граде заједницу, поправљају ствари и брину се да свет функционише даље.
