ŽENEVA — U senci 61. zasedanja Saveta UN za ljudska prava, 12. marta je u Ženevi održan važan prateći događaj pod nazivom „Ljudska prava u Belorusiji“. Rasprava je bila fokusirana na dramatično pogoršanje položaja političkih zatvorenika u beloruskim zatvorima i pitanje međunarodne odgovornosti režima u Minsku.
Događaj je okupio ključne glasove beloruske opozicije i međunarodne pravne stručnjake u vreme kada represija u zemlji ne pokazuje znake popuštanja.
Nobelovac Bjaljacki kao simbol otpora
Posebnu težinu događaju dalo je prisustvo Aleša Bjaljackog, dobitnika Nobelove nagrade za mir i predsednika centra za ljudska prava „Vjasna“. Bjaljacki, koji je nedavno pušten iz zatvora, svojim učešćem postao je živi podsetnik međunarodnoj zajednici na visoku cenu koju Belorusi plaćaju za borbu za slobodu i osnovna prava.
Pored njega, u raspravi su učestvovali i:
- Leonid Morozov, pravni savetnik liderke demokratske Belorusije Svetlane Tihanovske;
- Andrea Huber, šefica Međunarodne platforme za odgovornost Belorusije (IAPB);
- Karina Moskalenko, nezavisna ekspertkinja UN za Belorusiju.
Tihanovska: „Politički zatvorenici ne smeju biti valuta za trgovanje“
Istog dana učesnicima Saveta UN za ljudska prava obratila se i Svetlana Tihanovska. U svom govoru bila je nepokolebljiva: pozvala je na oslobađanje svih političkih zatvorenika bez izuzetka, nastavak međunarodnog pritiska na režim Aleksandra Lukašenka i uspostavljanje mehanizama za pravnu odgovornost onih koji sprovode represiju.
Pravni savetnik Leonid Morozov oštro je osudio pokušaje režima da oslobađanje zatvorenika prikaže kao humanitarni gest.
„Kada režim zahteva zahvalnost za oslobađanje ljudi koje je sam nezakonito bacio iza rešetaka, to je slično zahtevu za aplauz kidnaperu jer je vratio taoce“, rekao je Morozov. „Ljudi nikada ne bi trebalo da budu predmet trgovine ili diplomatska valuta. Jedini pravi humanitarni korak je oslobađanje svih političkih zatvorenika uz istovremeni prekid represije.“
Međunarodna odgovornost i budućnost
Andrea Huber i Karina Moskalenko istakle su važnost prikupljanja dokaza o kršenju ljudskih prava, koji bi kasnije služili u sudskim procesima pred međunarodnim tribunalima. Učesnici su se složili da bez spoljnog pritiska i jasnih zahteva za pravdom režim neće zaustaviti sistematsko suzbijanje civilnog društva.
Organizatori događaja, među kojima je bio i Institut za ljudska prava pod vođstvom Emina Gusejnova, naglasili su da Belorusija ne sme nestati sa radara svetske javnosti, uprkos brojnim drugim krizama širom sveta.
