Ovaj intervju „Zerkalo“ je pokušavalo da dobije skoro pune četiri godine — od samogpočetka ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu. Dugo vremena ništa nije polaziloza rukom, ali nismo gubili nadu i nastavljali smo da podsećamo na sebe i na to koliko je Belorusima važno da čuju mišljenje o događajima od lidera susedne zemlje. Delomzahvaljujući upornosti, ali verovatno još više zahvaljujući razumevanju ukrajinskihvlasti da Lukašenkov režim nije isto što i narod, ovaj razgovor se ipak dogodio.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ispričao je za „Zerkalo“ kada je prestao daposmatra Beloruse kroz „prizmu rata“ i shvatio da je „potrebno komunicirati“, da li jespreman da pomogne u oslobađanju političkih zatvorenika i kako vidi budućnost našihzemalja. Takođe je podelio informacije o tome da li ga je zaista zvao Nikolaj Lukašenko i prokomentarisao zašto mu je „zabavno da razgovara sa Belorusima“.
Ovaj razgovor vođen je na dva jezika: novinar „Zerkala“ govorio je beloruski, a Volodimir Zelenski je odgovarao na ukrajinskom.
— Gospodine predsedniče, odmah nakon početka rata pokušavali smo da organizujemoovaj intervju. Verovatno na desetine različitih načina. I evo — posle skoro četiri godine— konačno razgovaramo. Zašto ste pristali baš sada?
— Prvo, želim da kažem otvoreno: uvek sam se sa velikim poštovanjem odnosio premaBelorusiji, prema beloruskom narodu, više puta sam boravio u Belorusiji. Ali, iskreno, nakonpočetka rata... To nije bila samo neka uvreda. Stojimo na pragu razumevanja toga da nijesamo Rusija započela rat, već da Ruska Federacija ima saveznika — Belorusiju. Hvala Bogušto govorimo o Lukašenkovom režimu, ne govorimo o beloruskom narodu. Ali, ipak, kadarakete lete, Belorusi moraju razumeti da ginu Ukrajinci, i za njih je Belorusija u tom trenutku— saveznik agresora, saveznik Rusije.
Zato, da vam iskreno kažem, prosto nije bilo do intervjua. To je sve. Zato što sam fokusiranna rat i posmatram Belorusiju kroz to kako se o njoj u tom kontekstu govori, kako samaBelorusija govori o sebi, kako o njoj govori Rusija. To su savezne države, od kojih jednadefinitivno ratuje na našoj teritoriji i svojim ljudima ubija naše. A Belorusija govori kakonavodno „mi njih [Ruse] ne kontrolišemo“ i tako dalje.
U nekom trenutku shvatiš da rusku vojsku koja se nalazi na vašoj teritoriji Belorusijaverovatno ne kontroliše, ali je ne kontroliše samo delimično. Zašto — sada ću objasniti.
Sada vidimo novi format odnosa [između Belorusije i Ruske Federacije], gde Belorusijatačno zna šta se dešava na njenoj teritoriji. I više se ne može reći, kao što mi je Lukašenkogovorio nakon početka invazije, da su rakete [ka Ukrajini] poletele, ali da one „tamo odavnostoje, mi to ne kontrolišemo, ne kontrolišemo lansiranje“. Sada su se na teritoriji Belorusijepojavili repetitori za dronove, i sada ta nova tehnika koja se tamo pojavila pomaže ruskim„Šahedima“ da pogađaju naše ljude, civilno stanovništvo i energetiku, jer se vrši korekcijazahvaljujući tim repetitorima.
I sledeći korak — priprema platforme za razmeštanje [u Belorusiji] „Orešnika“ (raketnogkompleksa i istoimene balističke rakete srednjeg dometa kojom Rusija izvodi udare po Ukrajini. — *Prim. red.*).
Sve su to novi koraci, to nisu stare akcije koje nisu zavisile od Lukašenka, kako je on o tome govorio. Sada to definitivno zavisi od njega. Koordinacija, repetitori, informacije, korekcijareaktivnih „Šaheda“ — sve to definitivno zavisi od lokalne [beloruske] vlasti.
Zato se sada nalazimo u trenutku kada Belorusi moraju razumeti sve rizike. Rusija je oduvekželela da uvuče Belorusiju u ovaj rat, da se ljudi Belorusije, vojska Belorusije bori protivUkrajinaca. Ranije ste bili uvučeni drugim stvarima. Na primer, vaše fabrike — izvinite štokažem „vaše“, [misli se na fabrike] Belorusije — proizvode artiljerijske granate. I na samompočetku rata, nakon što me je Lukašenko lagao da ništa ne kontroliše, sva vaša [vojna] skladišta su izvučena u Rusiju. Sva artiljerija je izvučena u Rusku Federaciju. Prema našimpodacima — možda grešim — ali Rusi je trebalo sve to da vrate. Međutim, ništa nisu vratiliBelorusiji, platili su novac, koliko mi je poznato. I što je najvažnije, vaša zemlja nastavlja da proizvodi artiljeriju za Ruse. Dakle, to govori o tome da oni [beloruske vlasti] učestvuju [u ratu].
I ako se proizvodnja artiljerije još može objasniti rečima: „Pa, oprostite, i Ukrajinci je kupujuu ovoj ili onoj zemlji“. Da, ali na teritoriji drugih država ne stoje repetitori naših dronova koji ih vode [za napade] na ove ili one teritorije. U najmanju ruku, iznad teritorije Belorusijesigurno ništa [naše] ne leti. „Orešnika“ usmerenog prema Belorusiji na našoj teritoriji nema, niti imamo druge rakete usmerene ka vama.
I pristao sam [na intervju], iako nemam mnogo [slobodnog] vremena, zato što smatram: Belorusija ozbiljno rizikuje. Lukašenko vas gura ka Putinu. I sada to nije samo pitanjesuvereniteta Belorusije, već pitanje bezbednosti. Jer vas koriste. Kod vas se nalazetehnologije, tehnika koja preti Ukrajini, a danas i celoj Evropi. Celoj Evropi! Smatram da suto visoki rizici i Belorusi moraju znati za to.
— Smatra li Ukrajina te repetitore i „Orešnik“ legitimnim vojnim ciljevima?
— Neću reći na koji način, ali naši momci su se pobrinuli da tri-četiri repetitora više ne radena teritoriji Belorusije. Mi prosto nemamo drugog izlaza, inače će se nastaviti napadi na našuzemlju. I sa tog pravca sada leti znatno manje, želim da vam kažem.
A „Orešnik“ — po mom mišljenju, NATO bi trebalo da ga posmatra kao legitimni cilj. Pa, a mi ćemo posmatrati, procenjivati tu pretnju.
Samo kažem da Lukašenko pravi veliku grešku. Pitanje nije samo u „Orešniku“. Svi vide da od njega sada prave veliki šou. Još uvek nisu uvezli [u Belorusiju] ceo taj kompleks, većsamo odgovarajuća vozila, a već predstavljaju sve kao da je [sve već tamo]. Plaše Evropu. Ali Lukašenko se uzalud tako igra, jer će nakon ovih koraka, bez sumnje, više ga i ne pitajući, Rusi uvesti „Orešnik“ na teritoriju vaše države.
Još jedna priča — znam da oni [Lukašenko i Putin] govore o zajedničkim vojnim vežbama nateritoriji Belorusije. Videćemo kolike će one u stvarnosti biti. Kada su poslednji put bile masovne, sećate se, počeo je napad na teritoriju Ukrajine (reč je o vežbama „Savezničkaodlučnost“ u februaru 2022. godine, sa kojih je počela invazija punih razmera. — *Prim. red.*). Zato je sve to veliki rizik za Ukrajinu — to je sigurno. I, smatram, veliki rizik za Beloruse.
— Na početku rata punih razmera, 2022. godine, sa teritorije naše zemlje u Ukrajinu suišle ruske trupe, poletali su avioni, lansirane su rakete. Pa ipak, niste gađali vojneciljeve u Belorusiji. Zašto?
— Lukašenko je, kao odgovor na moje reči da su oni agresori i saveznici [Rusije] i da se uvlače u rat jer su sa vaše teritorije letele rakete i ulazile trupe, tvrdio meni preko telefona da on nije kontrolisao tu situaciju i rekao: „Ako hoćeš, možeš nam odgovoriti, udari po Moziru, po [tamošnjoj rafineriji nafte]“. Sa svojim timom sam diskutovao o tome — svi su želeli da odgovore. Ali, po mom mišljenju, Putin je samo to i čekao — da mi u tom trenutku nanesemoudare. Tada je jako želeo da i sa tog pravca Belorusi mogu ući sa svojim trupama. Ne kažemoda su tamo [u Oružanim snagama Belorusije] bile velike snage ili mogućnosti, ali ipak. Morali bismo misliti kako da se branimo i sa te strane.
Rusi su uvlačili Belorusiju u rat samo iz jednog razloga. Kada su nas pritiskali na istoku itamo je bila glavna koncentracija njihovih trupa, želeli su da razvuku naše snage [na linijifronta]. I jedna od ideja je bila da Belorusi nekom živom silom počnu da ulaze [na teritorijuUkrajine], da nas plaše. U tom slučaju bismo, bez sumnje, morali da reagujemo i prebacimodeo trupa. I oslabili bismo istok.
Sada on [Putin] prosto koristi tu teritoriju. Pa, a Lukašenko — ne znam može li se to nazvatislepom ulicom, jer on ne kontroliše ništa ili omogućava to. Njemu se čini da mu njegova, recimo to tako, nova faza odnosa sa Amerikancima daje neku vrstu, znate već, nepovredivosti. Ne.
Prvo, on nema nepovredivost u svojoj zemlji, i narod mora razumeti da ga uvlače u rat. Drugo: Amerikanci rade ono što je njima potrebno — izvlače određene političke zatvorenike. Hvala Bogu što su ljudi živi i što su na slobodi. Ne znam detalje o tim ljudima, ali samačinjenica da izlaze iz zatvora je pozitivna. Amerikanci to rade. Pod kojim uslovima[komuniciraju] sa Lukašenkom — iskreno govoreći, nažalost, ako je to povezano isključivosa ukidanjem određenih sankcija ili namerama [da se one ukinu] — pa ne može se prostotako opraštati, po mom mišljenju.
Ali to su Lukašenkove fantazije da će mu pomoći ako nastavi da se uvlači u ovaj rat. Štaviše, rat traje već godinama i on je tehnološki. Mi ne koristimo naše dronove protiv Belorusije, jermi ne ratujemo sa vašom zemljom — to ću još jednom podvući. Nismo u prvoj godini rata inije nam potrebno da koristimo našu živu silu i naše vojnike. Možemo sa teritorije Kijevaupravljati mnogim stvarima. I zato smatram da on ipak treba da se „prizove pameti“ (u originalu: *„prijti do tjami“*), kako se kaže u Ukrajini, da se otrezni, da se ne uvlači u rat. „Orešnik“ je za nas eskalacija ionako složenih odnosa sa Belorusijom.
— Uveli ste personalne sankcije protiv Aleksandra Lukašenka, razgovarali ste sapolitičkim zatvorenicima koji su proterani u Ukrajinu, obratili ste se Belorusima iupozorili na uvlačenje naše zemlje u rat. Čak ste rekli da Lukašenkov špic ima višeprava nego beloruski narod. Ranije nije bilo tolike pažnje prema Belorusiji — kao nizvaničnog susreta sa Svetlanom Tihanovskom. Da li to niste činili da ne biste provociraliLukašenka i prelazili određene „crvene linije“?
— Smatram da nas on sada provocira [na te korake]. Što se tiče sankcija [protiv Lukašenka] — odavno su mi se obraćali Evropljani koji su uvodili ograničenja, mnoge druge zemlje. Mi smo, recimo to tako, imali svoje „crvene linije“ po tom pitanju. Mi sada političkim koracimademonstriramo naš odnos prema tome što se on uvlači u rat i pomaže Putinu. Ali to suisključivo politički ili ekonomski koraci koji se, uzgred, ne tiču finansija običnih Belorusa. Reč je isključivo o toj jednoj personi.
Ali, ipak, on to mora razumeti: mi pratimo situaciju, obraćaju nam se Evropljani, nastavićemo sa odgovarajućom politikom ako se Lukašenko ne opameti i ne zaustavi.
— Protekle jeseni, komentarišući još jednu izjavu Aleksandra Lukašenka na računUkrajine, rekli ste: „On će svakako platiti za ono što je uradio, a to je — dozvolio je napad sa svoje teritorije. Niko to neće zaboraviti“. Uvodeći personalne sankcije protivbeloruskog političara, u svom Telegram kanalu ste nabrojali oblike podrške kojuzvanični Minsk pruža Rusiji u ovom ratu, i završili objavu rečima: „Za to će bitiposebnih posledica“. Moje pitanje je — kakvih?
— Sankciona politika je prvi korak, kao što sam i rekao. Razvijamo i radimo sada na pravnojosnovi za njen nastavak. To se neće ticati samo Lukašenka. Govorimo o njegovom okruženju, o njegovim sinovima i tako dalje. I još jedna priča, kao što sam rekao: pratićemo svu tu vojnupomoć koju on daje [Rusiji].
Nismo pokretali pitanje Lukašenka sa američkom stranom jer smo videli da su Amerikancinastrojeni da nađu komunikaciju sa njim, da dođu do rezultata diplomatskim putem. Sada ćemo se uključiti u taj proces i razgovaraćemo sa SAD da ne može biti tako, da on podržavaruski režim — podržava ga ratom, a ne samo geopolitikom. On pomaže u ubijanju civila. Imamo dokaze, imamo sve to na mapama, sve je zabeleženo na video-snimcima i tako dalje: kako su sa teritorije Belorusije, zahvaljujući repetitorima, ulazili „Šahedi“. To je zločin jer supomagali agresoru — to je činjenica. Nakon tih udara ginuli su civili. Dakle, za nas je to zločin. I sada ćemo se baviti pravnom stranom tih zločina.
— Da li će u Ukrajini biti pokrenut krivični postupak protiv Aleksandra Lukašenka?
— To je pitanje za druge resore. Za sada neću o tome govoriti, ali svi odgovarajući organi ćese baviti i tim pravcem.
— Želim da se vratim na ono što ste govorili o pregovorima Aleksandra Lukašenka iSAD. Da li ste protiv toga?
— Ne, nisam protiv pregovora Amerike sa Lukašenkom. Svakako ne podržavam skidanjesankcija sa njega. Ne smatram da je rat završen. Sankcije su uvedene zbog nelegitimnihizbora u Belorusiji [2020. godine]. Ali to su pitanja zemalja koje su uvele sankcije. Mi smotada podržali sav civilizovan svet i narod Belorusije i nismo tada podržali Lukašenka — to je prvi razlog [zašto je skidanje sankcija pogrešno].
A drugi razlog, koji se tiče isključivo Ukrajine: uvedene su sankcije protiv Lukašenkoveekonomije zbog toga što je saučesnik u agresiji na našu zemlju. Uvek smo bili vrlo pažljivi u UN, u geopolitičkom pravcu. Kada su se pokretale ove ili one rezolucije, obično nismogovorili o agresiji [od strane] Belorusije. Nikada sebi to nismo dozvoljavali jer smatramo da, u redu: postoje pitanja [koja se tiču] Lukašenka, postoje pitanja [koja se tiču] Belorusije, postoje pitanja [koja se tiču] beloruskog naroda.
Neki Rusi pitaju: „A u čemu je razlika? Zašto smo mi u Rusiji krivi što je Putin počeo rat, a Belorusi nisu?“ Zato što Lukašenko nije počeo rat. Rat je počeo Putin. Lukašenko je saučesnik. Ali beloruskih ljudi, zvanično beloruske vojske, na teritoriji Ukrajine nema. A vojske Rusije ima. I zato su Rusi koji plaćaju poreze i time podržavaju vojsku, idu u nju po mobilizaciji, direktni zločinci. A Lukašenko je saučesnik — ali za sada ne i beloruski narod.
Zašto „za sada“? Zato što, ponavljam, Beloruse uvlače u ovaj rat. To se ne sme dozvoliti.
Zato [sprovodim] i intenzivne sastanke i razgovore sa predstavnicima opozicionih snaga, sanovinarima. To nisu signali, kako god to Lukašenko tumačio, da Ukrajina želi da ratuje saBelorusijom. Ne, mi želimo da Belorusija ne ratuje protiv nas. Ne merimo se ni snagama, ničim. Prosto smatramo da je to [bila] velika greška. Ogromna strašna greška — to je [ono što su uradili] Rusi. I ovo [ulazak Belorusije] bi takođe bila ogromna strašna greška. O tome govorimo.
Zato koristim sve kanale da prenesem ovu informaciju Belorusima — mirnim ljudima, spokojnim ljudima.
— Krajem januara, govoreći u Vilnjusu, rekli ste: „Ustanak Belorusa je trebalo da pobedi 2020. godine — da odande danas ne bi bilo pretnje. Evropa i svet je trebalo da podrže narod u ustanku — i istorija bi bila bezbednija“. Ne mislite li da bi u slučajupobede protesta 2020. godine Putin prosto došao sa vojskom u Belorusiju i uradio tačnoisto što sada radi sa Ukrajinom?
— Ne znam... Ne mogu vam reći šta bi bilo. Ali ne sme se dozvoliti davanje sopstveneslobode. To je sve. A naročito se ne sme nikome dati pravo da prodaje vašu slobodu.
Gledajte, to je izbor Belorusa. Ja sam samo govorio o vojnom aspektu, jer smatram da je to veoma strašno, to je tragedija. Jer mi smo u ratu, ali ga nismo birali. Prosto je čovek došaokod nas i počeo da nas ubija. A sada tom čoveku ponestaje snage.
Deset hiljada Severnokorejaca se sada nalazi na teritoriji Rusije [za rat protiv Ukrajine]. Njemu [Putinu] nedostaje ljudi. Ne želi da mobiliše Moskovljane i stanovnike Sankt Peterburga. Prosto ne želi. Uglavnom uzima ljude iz sela, siromašne ljude kojih se niko nećeni setiti. To je ono što radi. Sa drugima se dogovara za novac.
I, smatram da uvlači Beloruse. Uvlači — ali to ne znači da će beloruski vojnici, oficiri, graničari danas doći na našu teritoriju. Kao što sam već rekao, sada je drugačiji rat — možese uvlačiti tehnološki. On uvlači razmeštanjem svojih pomoćnih tehničkih snaga na vašojteritoriji. [I zato] Lukašenko više ne može da kaže: „Nisam kontrolisao [rakete], to je ovdestajalo od ranije, pa je zato polepelo“. Ali takvih dronova kao što su ovi sada nije bilo pre početka rata, takvi repetitori kakvima se služe nisu postojali, nikakvog „Orešnika“ fizički nateritoriji Belorusije nije bilo. I on ne može prosto tako da se pojavi. O tome govorim. Izvinitešto se ovoliko puta [ponavljam]. Znate, osećam rizik. Osećam ga.
— U našoj zemlji upravo sada stotine, ako ne i hiljade Belorusa i Beloruskinja nalazi se u zatvorima zbog pomoći Ukrajini: neko se borio na vašoj strani, neko je vršio sabotažena železnici, neko je pratio kretanje ruskih trupa. Radi li Kijev nešto da izvuče te ljude? Vidite li da postoji takav problem?
— Vidimo. Ali želim da vam kažem: po mom mišljenju, pre svega Belorusi treba da radenešto kako bi oslobodili te ljude. Ne prebacujem odgovarajuće korake ni na koga, ali okosedam hiljada Ukrajinaca je sada u ruskim zatvorima. Ne smatram da se zatvori u RuskojFederaciji po bilo čemu razlikuju od zatvora u Belorusiji. Smatram da su to identični režimisa mržnjom prema ljudima. Jedina razlika je u tome što u Belorusiji sede Belorusi, a u Rusijisede Ukrajinci. I oni [Rusi], mislim, postupaju okrutnije prema Ukrajincima nego prema[tamošnjim] političkim zatvorenicima koji su državljani drugih zemalja. Tako mislim jervidimo posledice na telima naših ratnih zarobljenika, vidimo njihove povrede, tragovemučenja.
Nije jednostavno osloboditi ljude. O svemu se mora dogovarati. Što se tiče Lukašenka — možemo se dogovarati sa Amerikancima [o pomoći u oslobađanju], spremni smo da pomognemo, i pomagali smo. Kada su SAD vodile pregovore sa Lukašenkom okooslobađanja [dela političkih zatvorenika], mi smo ustupili našu teritoriju, dali transport, medicinsku negu za one beloruske zatvorenike koji su sada pušteni (reč je o oslobođenima13. decembra 2025. godine. — *Prim. red.*). Mi smo ih preuzimali na našoj teritoriji. I spremni smo da to nastavimo, pružaćemo beloruskim zatvorenicima svaku pomoć koja je u našoj moći. Ali izvlačiti ljude iz zatvora je veoma teško.
Namerno sam naveo primer sa našim građanima-Ukrajincima koji su za mene kaopredsednika prioritet. Mislim da to razumete. I to je veoma važno: uvek se mora menjati nekoza nekoga. Da bi se oslobađali Belorusi, potrebno je naći za šta ih menjati.
— Postoje Belorusi koji su se borili na strani Rusije i sada su u zarobljeništvu u Ukrajini.
— Mi i menjamo ratne zarobljenike za ratne zarobljenike. Želim da vam navedem primer: obratilo nam se nekoliko azijskih zemalja (mislim da razumete kojih) — zarobili smo njihoveljude. Ne mogu da menjam njihove vojnike za bilo kakve vojnike, koliko god me oni molili. Njihove vojnike koji su ratovali i ubijali Ukrajince mogu da menjam samo za građaneUkrajine koji su u zarobljeništvu u Rusiji. Kinezi mogu preuzeti iz Rusije naše zarobljenike, ija ću im predati Kineze. Mogu da menjam samo za građane Ukrajine.
Reći ću vam otvoreno: imali smo momke iz Belorusije koji su promenili državljanstvo, oni sugrađani Ukrajine — i prema njima je isti odnos kao prema Ukrajincima koji su rođeni kaoUkrajinci. Sve koji su građani Ukrajine menjamo pre svega. Pa, prosto je veoma veliki brojvojnika — preko 6 hiljada [u ruskom zarobljeništvu]. Mislim da to razumete.
— Rekli ste: „O svemu se treba dogovarati“. Kada bi Belorusi koji su u zatvorima zbogpomoći Ukrajini mogli da izađu na slobodu, ali bi za to bilo potrebno razgovarati saLukašenkom, da li biste to učinili?
— Prvo, tokom rata sam razgovarao sa njim. O tome sam već govorio: on me je zvao, želeoje da razgovaramo. Nismo imali baš najprijatniji razgovor, ali ipak, to se desilo. Drugo: danasimamo mogućnost kontakta na nivou obaveštajnih službi i pokretanja odgovarajućih pitanja. Ta pitanja su pokretana i zajedno sa Amerikancima. To je ono što sam rekao: učestvovali smou tome da beloruski politički zatvorenici izađu. Još jednom podvlačim, nastavićemo da radimo u tom pravcu.
— Sami ste podsetili na svoj razgovor sa Lukašenkom na početku rata. Pričali ste da vam se izvinjavao. Kasnije je beloruska propaganda tvrdila da nikakvih izvinjenja nijebilo, a da se sam razgovor navodno desio isključivo zbog emocionalne reakcije njegovogmlađeg sina, koji je u telefonu imao vaš lični kontakt. Kako se zapravo desio taj razgovor i kakvu je ulogu u njemu imao Nikolaj Lukašenko?
— To je neka fantasmagorija, iskreno rečeno. Prvo: treba se setiti na koji telefon je on [Aleksandar Lukašenko] zvao — teško da je na moj telefon. Ali, ipak, razgovarao sam sanjim. Drugo: izvinjavao se i veoma se plašio da ćemo mi naneti udare [kao odgovor]. I sam je rekao: „Pa hajde, udarite po fabrici“, jer nije znao šta možemo da uradimo. I mislim da je shvatio da nas „nisu dokrajčili“ u prvim satima — nisu dokrajčili naš narod, nisu dokrajčilinašu vojsku i nisu dokrajčili mene lično. I kada je to shvatio, počeo je da traži priliku da komunicira sa mnom. On je tražio — ja nisam želeo. Nisam odmah reagovao, nisam hteo da govorim, bio sam strašno besan na njega. Pa i u principu, takav nam je razgovor i bio.
A beloruska propaganda je propaganda. A ja imam svedoke tog razgovora, i ako ikada budepotrebno, mislim da će se taj razgovor moći čak i pročitati.
— Pisali smo savetniku vašeg Kabineta Mihailu Podoljaku i pitali postoji li snimakrazgovora, on je rekao: „Bez komentara“.
— Kod Podoljaka možda i postoji nešto, možda je on tamo nešto prisluškivao (smeh).
— I Nikolaj Lukašenko nema nikakve veze sa tim razgovorom?
— Ne, ne. O Kolji Lukašenku znam samo da je on Kolja Lukašenko. Ništa više o tom momku ne znam.
— Kako je prošao vaš susret sa Svetlanom Tihanovskom?
— Bio je to dobar susret. Ali nam on uopšte nije prvi.
— Zvanično — prvi.
— Pa, može se tako reći, verovatno je u ovom formatu to bio prvi razgovor. Mada sam se sreo sa njom još, čini mi se, pre invazije punih razmera. Imali smo takav susret na marginamasamita, da. Čini mi se da je to bila Litvanija. Pa oprostite, ne sećam se. Ali sigurno smo se više puta sreli na različitim međunarodnim platformama.
Ali takav bilateralni susret — zvanično je prvi. Dobar susret, normalno smo porazgovarali. Veoma je zabavno (u originalu: *„prikoľno“*) razgovarati sa Belorusima — ja [u timtrenucima] mislim kako je Belorusima zabavno da razgovaraju sa Ukrajincima. Govorimorazličitim jezicima, ali se potpuno razumemo. I to je veoma zabavno. Zaista, to je super.
Na primer, kada si tako ranije razgovarao sa Rusima... Imao sam priču na početku samita [u Normandijskom formatu sa Vladimirom Putinom, Angelom Merkel i EmanuelomMakronom] u decembru 2019. godine. Sećam se, počinjao je zvanični deo: ja sam govorio naukrajinskom, Putin na ruskom, Emanuel na francuskom, a Merkel na nemačkom. Pa kad suoni govorili — sve je bilo u redu. Ali kada bih ja počeo na ukrajinskom tokom svogzvaničnog govora, cela ruska delegacija je coktala [jezikom] — znate, sa tim zvukom — [pokazujući] da im je neprijatno što ja, eto, mogu sa njima da govorim na ruskom.
Iako se u principu i sa Rusima može razgovarati, jer svi treba da se razumemo i poštujemo. Ali, vidite, sa Belorusima je veoma, veoma prijatno i veoma jednostavno. Nema problema. Nula.
I tako smo razgovarali i sa Svetlanom. Smatram da treba da jačamo kontakte sa Belorusijom. Sa Svetlanom, sa novinarima, kao sa vama danas. Hvala vam na ovom razgovoru. Po mom mišljenju, treba više da komuniciramo. Slažem se sa njenom idejom da treba da postojiukrajinski specijalni predstavnik za Belorusiju — da kontaktira sa Svetlanom, sa njenimljudima, sa drugim Belorusima koji se ne nalaze u zemlji iz razumljivih razloga. I zato samjoj rekao da ću raditi na tome. Odabraćemo čoveka, obećao sam joj.
— Kakvom vidite budućnost Belorusije i Ukrajine?
— Smatram da je najbolje — da budu države članice Evropske unije. Ne znam da li ćebeloruski narod to podržati, ali sa tačke gledišta geopolitike i nezavisnosti, po mom mišljenju, to je ispravno. Sa tačke gledišta ekonomije... Siguran sam da su u Belorusiji ljudipametni. Prosto mislim da antievropska propaganda koja se vodi u vašoj zemlji dugi nizgodina svodi sve na jedno — da će biti ograničenja u razvoju Belorusije, u biznisu, da ćecene biti samo visoke, plate male, da ćete biti siromašni. Ali, po mom mišljenju, to je samopropaganda. [A bolja budućnost je] biti u Evropskoj uniji. Ali to će, bez sumnje, biti izborBelorusa.
Šta je još važno? To su čvrsti odnosi dve nezavisne zemlje — Ukrajine i Belorusije. To se može razvijati, smatram, ako bude postojalo rukovodstvo koje će dati slobodu Belorusima, koje će poštovati nezavisnost Ukrajine. Mi ćemo, uveren sam, poštovati nezavisnostBelorusije. Mislim da je to najbolje što može biti. Mirni odnosi, kada poštujemo suverenitetjedni drugima. I rakete ne lete iz jedne zemlje u drugu.
— Nastavite, molim vas: Belorusi su...
— Sada je teško. Veoma teško reći. Oprostite, ali tako je. Rat. Rat... Do rata su to bili iprijatelji, i komšije, i takvi kao što smo mi... A sada ispred svih tih reči stoji — rat. I zatopostoje tri tačke. Rat — to su te tri tačke. I veoma bih voleo da se rat završi i da se, verovatno, nešto promeni u odnosima između naših zemalja. Ipak beloruski narod nije počeorat protiv Ukrajine. Mislim da je to najmudriji izbor i status u kojem Belorus i treba da ostane.
