Rat u Ukrajini ponovo je pokazao svoje najokrutnije lice upravo tamo gde bi se ljudi trebalo da osećaju najsigurnije – usred svakodnevnih aktivnosti. Dok su stanovnici Nikopola 4. aprila posećivali lokalnu pijacu, mirno popodne prekinuo je snažan napad ruskih dronova. Među žrtvama ovog besmislenog terora bio je i 49-godišnji Ruslan Bilocerkivski, čija je životna priča prekinuta usred radnog dana.
Ruslan nije bio samo broj u ratnoj statistici; bio je lice zajednice koje će kolege i komšije pamtiti po dobru. Veći deo svog radnog veka proveo je u lokalnim preduzećima, a poslednjih godina radio je kao vozač u kompaniji „Dniprovski“. Njegovi saradnici opisuju ga kao izuzetno odgovornog i vrednog čoveka. Bio je tip kolege koji nikada nije odbijao pomoć i koji je svojom smirenošću ulivao poverenje svima oko sebe.
Pored profesionalnog života, Ruslan je u slobodno vreme bio poznat kao veliki zaljubljenik u tehniku. Njegova strast bili su računari i elektronika. U Nikopolu su ga mnogi poznavali kao čoveka „zlatnih ruku“; sa zadovoljstvom je popravljao uređaje i pomagao komšijama i prijateljima da reše složene tehničke probleme. Za mnoge je bio prva osoba kojoj su se obraćali kada bi se pokvario računar ili telefon, pri čemu je svoje znanje uvek delio sa osmehom i bez očekivanja.
Napad na pijacu u Nikopolu u trenutku je uništio život čoveka u najboljim godinama koji je imao još mnogo planova. Za njim je ostala sestra, koja je u ovom napadu izgubila najbližeg srodnika. Za porodicu, prijatelje i kolege njegova smrt ne znači samo gubitak voljene osobe, već i nenadoknadivu prazninu u srcima svih koji su ga poznavali.
Tragična sudbina Ruslana Bilocerkivskog podseća da ruska vojska ne bira samo vojne ciljeve, već uništava živote običnih ljudi – onih koji grade zajednicu, popravljaju stvari i brinu se da svet funkcioniše dalje.
