Posle višegodišnjeg progona u Rusiji, Aleksej Moskalev i njegova ćerka Maša stigli su u Pariz zahvaljujući humanitarnim vizama koje im je izdala Francuska. Za porodicu čije je ime postalo simbol represije nad protivnicima rata protiv Ukrajine, ovaj odlazak znači mnogo više od običnog preseljenja: prvi put posle dugo vremena dobili su priliku da žive bez stalnog straha od policije, novih optužbi i pritiska vlasti.
Priča Moskalevih privukla je pažnju još 2022. godine, kada je Maša, tada učenica šestog razreda, na času nacrtala antiratni crtež sa porukama „Ne ratu” i „Slava Ukrajini”. Posle prijave iz škole, ruske vlasti nisu se zaustavile samo na pritisku na dete. Protiv njenog oca Alekseja pokrenut je postupak zbog „diskreditacije vojske”, a kasnije je osuđen na dve godine kolonije. Maša je u međuvremenu odvojena od oca, najpre smeštena u prihvatni centar, a potom poverena majci sa kojom ranije nije živela.
Po izlasku iz zatvora Aleksej je uspeo da se ponovo spoji sa ćerkom i zajedno su se preselili u Jermeniju. Ali ni tada njihov progon nije prestao. Prema njegovim rečima, ruske vlasti pokušavale su da saznaju gde se nalaze, interesovale su se za Mašin broj telefona i novu adresu, a dodatni rizik predstavljao je i njen Telegram kanal sa antiratnim objavama. Postojala je stvarna bojazan da bi i protiv nje mogao biti pokrenut postupak zbog „diskreditacije vojske”.
Moskalev je najpre pokušao da dobije humanitarnu vizu Nemačke, ali bez uspeha. Kako je ispričao za DW, posle meseci čekanja porodica je početkom 2026. odlučila da se obrati Francuskoj. Odgovor je stigao brzo: krajem januara podneli su zahtev, 25. februara pozvani su u francusku ambasadu u Jermeniji, 10. marta dobili su vizu, a već 11. marta otputovali za Pariz.
U intervjuu po dolasku Aleksej je rekao da do poslednjeg trenutka nije bio siguran da će uspeti da napuste treću zemlju u kojoj su više od godinu dana čekali rešenje. Posebno ga je brinula mogućnost da se represija prelije i na Mašu. Francuska im je zato postala ne samo utočište, već i možda poslednja šansa da počnu ispočetka.
Pred njima su sada novi izazovi: prilagođavanje, školovanje, učenje jezika i pokušaj da se posle svega vrate normalnom životu. Maša, koja se više od godinu dana školovala uglavnom samostalno i na daljinu, kaže da joj nedostaju škola, vršnjaci i svakodnevica. U Parizu bi to konačno moglo ponovo da postane moguće.
