Natalija Dzjadzulija je godinama bila zaposlena na Beloruskom državnom univerzitetu za kulturu i umetnost (BSUCA), centralnoj državnoj instituciji sa oko 6.000 studenata, gde se obrazuju budući umetnici i kulturni radnici.
Međutim, njena karijera na univerzitetu završila se sudskim procesom pred Gradskim sudom u Minsku, gde je osuđena za „podsticanje mržnje“ i „pomaganje ekstremističkim aktivnostima“. U beloruskoj pravosudnoj praksi ovakvi pravni termini često prikrivaju progon svakog oblika neslaganja ili saradnje sa nezavisnim izvorima informacija.
U pozadini njene osude nalazi se slučaj „Belaruski Hajun“ (beloruski slavuj), poznat internet projekat koji je nastao 2022. godine na početku ruske invazije na Ukrajinu. Njegova svrha bila je praćenje kretanja ruskih i beloruskih vojnih snaga, oslanjajući se na informacije koje su anonimno slali obični građani.
Bezbednosni propust unutar projekta bio je koban za Nataliju i mnoge druge. Tokom hapšenja jedne aktivistkinje, bezbednosne snage su na njenom telefonu pronašle trajnu vezu ka digitalnom alatu (botu) preko kojeg su ljudi slali informacije Hajunu. Istražitelji su tako uspeli da prodru u sistem i dođu do identifikacionih podataka svih koji su ikada stupili u kontakt sa projektom.
Sud je Nataliji Dzjadzuliji izrekao kaznu poznatu kao „kućna hemija“, specifičan beloruski oblik kazne koji podrazumeva strogi kućni pritvor uz obavezan rad. Osuđena živi kod kuće i ide na posao, ali je pod stalnim policijskim nadzorom, ima stroga ograničenja kretanja i ne sme da napušta dom van određenih sati. Tačno trajanje kazne još nije objavljeno, a slučaj ponovo potvrđuje koliko visoku cenu beloruski intelektualci plaćaju za bilo kakvu povezanost sa opozicionim aktivnostima.
